Бранич

Страна 200

„Б РА Н И Ч"

Број 4

Драг. Кнежевић, секретар Београдског апелационог суда. НБОПРАВДАНО ОБОГАЋЕЊЕ И ТУЖБА ИЗ ОСНОВНОГ ПОСЛА КОД МЕНИЦА И ЧЕКА За исплату означене суме новаца по меници или чеку ималац је упућен у првом реду на оно лице које је опредељено на меници или чеку, да ту исплату изврши. То је као што знамо, код меницв акцептант вучене или издавалац сопствене менице. Даље, трасат непримљене вучене менице и домицилијат. Код чека трасат. Не изврши ли се редовна исплата по меници или чеку, ималац је дужан да ту чињеницу утврди благовремено подигнутим протестом. На основу тога, он стиче право на регресни захтев. Пропусти ли, да благовремено подигне одговарајући протест, онда се каже да је та меница прејудицирана — § 52 мен. з. Другим речима, ималац није ни стекао право да се за наплату дуга по меници односно чеку, обрати регресним дужницима. У том случају, испадају из обавезе сви условни (регресни) менични односно чековни дужници. Наравно, ако на меници постоји напомена „без трошкова" или „без протеста", онда ималац менице није дужан да подигне протест. У том случају, меница се не може сматрати прејудицираном самим истицањем приговора о неподношењу менице на исплату. Према § 45 мен. з. чињеницу, да је меница благовремено била поднета на исплату не мора да доказује ималац менице, већ онај који противно тврди и жели да се прејудицијом користи. Када је ималац менице односно чека према наведеном, стекао право на регресни захтев, онда га он мора искористити за законом опредељено време. Не учини ли то, онда је његов меничноправни односно чековноправни захтев према регресним дужницима застарео. — § 70 мен. з. и § 21 чек. з. Као што видимо, менични односно чековни ималац може било услед прејудиције или због застарелости изгубити право наплате свог меничног односно чековног потраживања. Када се има на ум у циљ, који законодавац жели да постигне установом менице односно чека, онда је разумљива строгост која се тражи код ових писмена. Желела се што бржа и лакша а притом сигурна манипулација са овим писменима, која су често и заменик новца. Повериоцу се дају права, али се предходно од њега захтева обављање извесних дужности. Испуњењем ових, поверилац стиче права. Но и њих има да употреби у релативно кратком времену. За остварење ма ког права по меници или чеку, ималац је дужан да преброди извесну препону. С оне стране препоне чека га право. У противном, губи односно не добија одговарајуће право. На тај начин, постоји и заштита дужника. У извр-