Бранич

Страна 268

„Б Р А Н И Ч"

Број 5

финитивно расправља. Коначном пресудом се одлучује само главно питање, да ли постоји или непостоји право одн. правни однос истакнут у тужби, противтужби и међупредлогу за утврђивање (§§ 331 и 354 од. 2.)- Овом пресудом се мериторно решава предмет спора, а сва остала споредна питања, у која долазе и сви процесни приговори, решавају се закључком. Када је, по § 251 г. п. п. више парница, између истих. лица, спојено у једну заједничку расправу, — а што се све чини ради олакшања и убрзања поступања и смањења парничних трошкова, — тада ће се, ако је само једна од тих спојених парница дозрела за одлуку, донети коначна, а не делимична пресуда. Ово је прописано у § 486 од. 2. г. п. п„ II Делимична пресуда Сваки парничар који у грађанској парници тражи заштиту својих права, која су му призната у материјалном праву, има интереса да што пре дође до пресуде. Установом делимичне пресуде, том интересу парничара, законодавац изилази у сусрет, до највише могуће мере. Тако, по § 487 од. 1., ако је један део тужиочевог захтева или ако су од више захтева, изнесених у истој тужби, некоји од њих услед изричног признања или иначе дозрели за коначну одлуку, онда суд може у погледу тога дела захтева, односно тих захтева, одмах закључити расправу и донети пресудуЗато што се овом пресудом не исцрпљује цео тужбени захтев, који је предмет спора, као што је случај са коначном пресудом, већ се њоме решава само један њен део, ова се пресуда и зове делимична иресуда. Делимична пресуда ће се изрећи и онда када је при поднесеној противтужби (§ 94), само захтев тужбе или противтужбе дозрео за одлуку. Разуме се по себи да се мисли на случај када је, по § 251 расправљање и по тужби и противтужби спојено у заједничку расправу. Ово је један изузетак од правила изложеног у § 486 од. 2. о коме је било речи код коначне пресуде. Али, пре него што веће донесе делимичну пресуду, није потребно да по § 256 од. 1. опозове закључком, наредбу о спајању тужбе и противтужбе у заједничко расправљање, јер баш тиме што се изриче делимична пресуда самим тим се признаје да је ово расправљање и даље остало заједничко. Супротно би се морало учинити када би постојао случај из § 486 од. 2. где би се наредба о спајању више парница, пре доношења коначне пресуде по једној од њих морала опозвати. Ако туженик приговором истакне ради пребијања противтражбину, коју он има према тужиоцу, тада се може изрећи делимична пресуда само у погледу тужбеног тражења, и то ако противтражбина не стоји у правној вези с утуже-