Бранич

Страна 270

„Б Р А Н И Ч"

Бро) 5

ступак дозвољава да се настави без прекидања расправа о истакнутој противтражбини, ако је расправа о тужбеном тражењу дозрела за одлуку, значи да тај закон чистоћу тражења истакнутог за пребијање схваћа у нетом истакнутом процесноправном смислу, и да се зато нека тражбина изнесена у циљу пребијања има сматрати чистом нетом њезино доказивање није ни теже ни замршеније од доказивања утуженог тражења са којим би се имало пребити." Јасно је онда да ће се нека тражбина у поступку у коме вреди доказна теорија сматрати неликвидном, док ће се иста та тражбина у поступку са слободним судијским уверењем, сматрати ликвидном. Дакле, чисто питање процесног, а не материјалног права. Делимична пресуда у погледу правних лекова и извршења сматра се као самостална пресуда. Разуме се, да поступак по правним лековима, пред призивним и ревизијским судом, неће зауставити поступање по оном делу спора, који није обухваћен делимичном пресудом. Ово двоструко поступање пред судовима разних инстација, по једном истом спору, у исто време, може се омогућити, као што је једаред већ напоменуто, преписом аката спора. Ако суд, доносећи делимичну пресуду, није у могућности да у делимичној пресуди одмах одлучи и о трошковима, тада се у пресуди има изрећи у колико се одлука о томе оставља, за доцнију, коначну пресуду — § 154 од. 2. Последње питање, у вези са делимичном пресудом, јесте да ли се делимична пресуда изриче по предлогу странака или по службеној дужности. Ово питање је интересантно због тога, што се у законику о томе не говори ништа, већ се само каже „суд може". Према оваквој законској стилизацији, изгледа, за изрицање делимичне пресуде није потребан предлог странака, те би се иста имала изрећи увек. када би то суд нашао за потребно. Али, ако су један део тужиочевог захтева или неки од више тужиочевих захтева, дозрели за коначну пресуду, услед одрицања тужбеног захтева, онда би се делимична пресуда изрекла на основу тога одрицања само по предлогу — § 490 од. 2. Поставља се, такође, питање да ли ће се по предлогу изрећи делимична пресуда, ако су један део тужиочевог захтева или неки од више тужиочезих захтева дозрели за коначну пресуду, услед изричног признања? Исто, као и код одрицања и овде би се делимична пресуда изрекла, само по предлогу, мада ово није у § 490 изрично казано, јер се не може претпоставити друкчије, у толико пре што се у § 491 каже, да се пресуда на основу признања изриче по предлогу ако тужени „сасвим или од чести призна тужбени захтев", па када то важи за коначну пресуду, нема никаквог разлога