Бранич

Год. XXII

Б РА Н И Ч

Београд, јуни 1934.

Број 6

Д-р Фрања Горшић, Генерални инспектор унутрашње управе: МЕЂУПРЕДЛОГ ЗА УП5РЂЕЊЕ Међупредлог за утврђење по § 331 односно § 354 ст, 2 Гр. п. п. методично тесно је свезан са тужбом за утврђење по § 323 Гр. п. п. Главна разлика између тужбе за утврђење и међупредлога за утврђење састоји се у томе што међупредлог није самостална тужба, нарочито не инцидентална тужба камоли противутужба, већ само иредлог процесуалног карактера који никако не утиче на ток и обим усмене расправе, него повлачи за собом само једно проширење тенора пресуде. Формално, међутим, међупредлог, било да га износи тужилац (§ 331) било да га као тезу свог приговора сгави тужени (§ 354 ст. 2), заиста много личи на тужбени захтев тужбе за утврђење. Вазда је у питању исти стереотипни захтев који почиње речима: „Утврђује се да...." Међупредлог за утврђење је онај институт који је Клајновом ироцесном систему највише допринео да тај систем важи као првокласан, ненадмашан. Велико се значење тог проналаска састоји у томе што се у исгој иарници омогућава правноснажно утврђивање коннексних правних одношаја како би се сместа стало на пут оној другој парници која се већ појављује на хоризонту. Али има још и даљих разлика између међупредлога за утврђење и тужбе за утврђење. Те разлике ове су: а) што се код међупредлога у законом тексту помиње само „неки у току парнице оспорени правни одношај или право", а не и „истинитост неке исправе или њезина неистинитост", што значи да се међуиредлогом не може тражити и утврђивање истинитости (неистинитости) исправе т. ј. утврђивање оне једине допуштене чињенице која се може утврђивати тужбом за утврђење; б) што се међупредлогом може захтевати само утврђење таквог права или правног одношаја који је 1) у току дотичне иарнице оспорен, и 2) од чијег иостојања или неиостојања зависи сасвим или од чести одлука о тужбеном тражењу, што значи да право или правни одношај треба да буде од ирејудиционог