Бранич

Страна 326

„Б Р А Н И Ч"

Број в'

у опште није намеравао. Он је истина усмртио случајним. промашајем „другога", али је за примену поменуте санкције из § 167 К. з. потребан пре свега умишљај, а тога код аберације у опште нема. Аберација је дакле намеравана аротуаравност извршена над неиредвиђеним објектом, код које се ради о стицају двају или више деликата, од којих је неизвршена, покушана или припремљена протуправност долозна, а остале радње кулпозна кривична дела. 21 )

Будимир Планаловић, судија окр. суда за град Београд. ВРСТЕ ПРЕСУДА У ГРАЂАНСКОМ ПРОЦЕСИОМ ПРАВУ (свршетак) VI Пресуда због изостанка или пропуштаља Изостанком са рочишта или пропуштањем одговора на^ тужбу, признаје се истинитост чињеничних навода дошавше странке, односно у случају пропуштања одговора на тужбу, признаје се истинитост чињеничних навода изнетих у тужби,, — и ако су и једни и други чињенични наводи без икаквих доказа. Из § 492 јасно произилази да је наш законодавац код пресуде због изостанка или пропуштања усвојио фикцију истинитости чињеничних навода дошавше странке, а тиме је, у исто време, недошавшу странку казнио за недолазак и пропуштање и то на један и сувише строг начин. И када се фикцијом истинитости чињеничних навода дошавше странке, на један и сувише строг начин, кажњава недошавша странка за свој недолазак, онда је ван сваке сумње пресуда због изостанка или пропуштања, у већини случајева, једна строга пресуда, која је и сувише далеко од тога да буде

21 ) Кривично право израђено сасвим на бази детерминистичког схватања не позна оваквог разликовања. Код потпуно детерминистичког кривичног права (потребно је за сада да га назовемо овде барем нашим уобичајеним називом, без обзира на то да ли је то у складу са детерминистичким схватањем или не) одлучно је за установљење социјално репресивне мере (казне) само то да ли је дотично лице социјално опасно и у којој мери. Сасвим је споредно при тому да ли је он протуправну радњу извршио долозно или кулпозно, јер починитељ кулпозног деликта може бити социјално опаснији од долозног извршитеља кажњиве протуправности, а у крајњој линији дотичник и не мора да почини никакво забрањено и кажњиво протуправно дело, а да буде очито да је потпуно и трајно социјално опасан тип и да према њему треба одмах применити социјално заштитне мере као штосу изолација и сл. Ради тога се код доследне примене детерминистичкогпринципа и не може говорити о аберацији у кривичном праву.