Бранич

Страна 348

„Б Р А Н И Ч'

Број 6

судског одмора, не може постојати разлог ништавности по нашем мишљењу, и ако је био неправилан поступак, јер закон даје право странкама стављања замерки — § 260 Гр. п. п., или пак да траже одлагање рочишта. Ово мишљење заступа и наш уважени професор Универзитета Др. Аранђеловић. Ако приговора не би било а суд не примети по званичној дужности да је неферијална ствар и по истој донета одлука и ако не сме да се доноси, или пак одржано> рочиште, онда за странке наступају последице изостанка § 492 Гр. п. п. На сваки начин суд је дужан да строго пази да се ово не дешава. Рокови за време судског одмора. О роковима и утицају судског одмора на ток истих, постоји изричан пропис — § 320 Гр. п. п. који гласи: Ако почетак судског одмора пада у међувремену течења рока или ако почетак рока пада у међувремену судског одмора, или за онај део одмора који још преостаје, судски одмор нема утицаја на почетак и свршетак рокова у феријалним стварима, на строге рокове у поступнику по правним лековима против пресуде: због изостанка, пропуштања, признања захтева, на рокове за подношење приговора у мандантном поступку. Овај је пропис један од врло важних, јер је истим регулисан ток рокова за време судског одмора у феријалним и неферијалним стварима. Ако је у питању ма која феријална ствар, означена у §§ 318 и 319 Гр. п. п. онда је рад судова исти као и за време редовнога рада. На почетак и свршетак рока не постоји никакав утицај, они су у континуитету — теку, што се јасно види из става 2 § 320 Гр. п. п. У неферијалним стварима правило је, да по стварима које су оглашене као феријалне, ток рокова мирује за времесудског одмора, исти се од датума где су застали, продужавају по истеку судског одмора, јер овде није у питању прекид поступка да би рок текао изнова, већ се исти наставља, те се у толико разликује од прекида поступка споменутог у § 227 Гр. п. п. По мишљењу уваженог г. Горшића које и ми заступамо, све ово важи нарочито у погледу рокова који се могу продужити по § 192 Гр. п. п. чак и онда, кад је крај рока означен календарским даном, а странкама остаје право да се не служе продужењем рока које им пружа судски одмор. Ако је рок текао, 1, 2, 3 Јула итд. и исти није био завршен тих дана, завршиће се тек по истеку судског одмора. — Ако почетак рока пада за време судског одмора, онда исти почиње првога дана од завршетка судскога одмора. * Може се десити спајање феријалних и неферијалних предмета једном тужбом ради заједничког расправљања. Настаје питање како треба неферијалну ствар третирати. Мишљења смо да је целисходније за саму странку, с обзиром и на ин~