Бранич

Страна 352

„Б Р А Н И Ч"

Број 6

тања из Тријанонског уговора о миру и допуна Конвенција са Мађарском, које су пропустиле да реше питање о пропуштеним пријавама прератних приватних потраживања. Момчило Јанковић адвокат Смисао § 49 и 330 Г. а. п. Ч. Ј. тужио је М. С. Београдском трговачком суду за дуг у Динара 15.000.—, а за доказ своје тражбине поднео је својеручну туженикову обавезу. На првом рочишту туженик је у исплату дуга дао тужитељу Динара 7.500.— те је тужилац свој тужбени захтев смањио на неисплаћени остатак у Динара 7.500.— Судија појединац Трговачког суда огласио се надлежним на основу § 55 ГПП, те је предмет доставио Среском суду за град Београд, пошто се ради о износу испод 12.000.— дин. Тужитељев пуномоћкик навео је, да се по § 49 ГПП вредност спорног предмета у погледу судске надлежности оцењује по времену кад је тужба суду поднета. Срески суд за град Београд, којему је предмет достављен, усвојио је исто гледиште које је заступао тужиочев пуномоћник, те је сходно § 42 ГПП затражио одлуку Апелационог суда као вишег заједничког суда. Београдски апелациони суд донео је по питању следећу одлуку: Да је за извиђање и суђење овога спора, надлежан Срески суд за град Београд. Разлози овакве одлуке били су следећи: Из аката овога спора види се, да је тужбом тражена осуда тужене стране на плаћање главног д\га у Дин. 15.000.—. На рочишту од 20 фебруара 1934 год. тужилачка страна смањила је своју тражбину на 7.500.нашто је тужена страна одговорила предлогом, да се предмет упуги Среском суду за Град Београд као надлежном с обзиром на смањено тужбено тражење. Даље се видп да је суд закључком усвојио гледиште тужене стране и упутио акта Среском суду за град Београд, који их је после кратке преписке са Тргозачким судом упутио Апелационом суду сходно § 42 ГПП. При оваком стању ствари Апелациони суд је нашао, да је приговор ненадлежности благовремено истакнут — § 335 ГПП. Како је на истом рочишту тужилац преиначао тужбу, смањујући је на 7.500.— дин. — § 330 ГГ1П, чиме је вредност спора спуштена исг.од 12.000.— дин. то је по нахођењу Апелационог суда за овако преиначену шужоу надлежан Срескп суд у смислу § 44 тач. 1 ГПП. Стога је донет закључак у смислу горњег диспозитива о чему се швештавају оба суда, с тим да се акта достављају Среском суду за Град Београд. Одлука Апелационог суда донета је под Р—2140/34 од 12 априла 1934 год. а одлука Београдског трговачког суда носи ознаку По—1154/34. Цитираном одлуком Апелационог суда потврђена су два законска прописа. Пре свега, потврђен је пропис § 330 I ПП на који се сама одлука позива. На два места та од- • лука наглашава, да је смањењем тужбеног тражења тужба преиначена, међутим четврта алинеја овог законског прописа