Бранич

Број 6

„Б Р А Н И Ч'

Страна 359

лост, праксе код наших судова по новом поступку још немамо, те смо упућени у главном на аустриску судску праксу док наши судови не стигну да новом поступку даду ону и онакву примену какву наше друштвене прилике захтевају. Само тако нов поступак може дати добре резултате. У овом смислу, коментар г. Урошевића даће правним практичарима све потребне елементе за рад у вези са применом новог поступка, јер уз стручно коментарисање текста, писац даје и најосновнија теориска расматрања по истакнутим питањима. Сем тога, као што и сам у Уводу каже, писац је се послужио до сада издатим коментарима и системима новог поступка, што је ново преимућство ове књиге. С тога верујемо да ће, нарочито правни практичари, поклонити и овом Требнику ону пажњу коју су раније поклањали и другим Требницима, јер овај Требник то у пуној мери заслужује, те с тога им ову књигу г. УрошевиШ нарочито препоручујемо. Др. Лаза М. Косшик, проф. Универзитета: Коментар Усшава Краљевине Југославије од 3. септембра 1931. год. (Југословенско усшавно право). Београд, 1934. год. Издање Издавачког и књижарског предузећа Геца Кон А. Д. Стр. ХН+299. Пошто је почео систем административног права својим Адмшисшрашивним. иравом Краљевине југославије, о коме је било речи у Браничу за март 1934. год., Др. Лаза Косшић сматрао је за дужност да преда јавности и горњи Коментар, којим, како вели, завршава своја предавања из ове правне материје на Суботичком правном факултету, пошто ову катедру предаје новоизабраном доценту. Тако је одужио дуг према себи а ученицицима правних факултета у нашој земљи дао могућност, да из једног доброг коментара Устава, уче основе Уставног права. Својим Усшавним аравом, оним које је изашло из Видовданског Устава, г. Слободан Јовановић обележио је у неколико правац свима онима који се после њега буду бавили Уставним правом. Тиме је у неколико олакшан посао и г. Др. Косшићу који то у своме делу признаје, посвећујући га у поштовању и захвалности своме професору г. Слободану Јовановићу. Један систем Уставног права према Усгаву од 3. септембра 1931. год. претпоставили би радије Коментару Устава. Међутим, с погледом на раније наведено дело г. Јовановића, овај систем био би много мање оригиналан од Коментара Устава у коме је писцу остављена већа слобода и ако је писац обилно изложио и стање теорије Уставног права, што је пре предмет система него коментара. Али, уз практичне напомене, овај Коментар морао је садржавати и теориска расматрања с погледом на то, што су теорија и пракса Уставног права тесно везане једка за др}гу и што је овај Коментар првенствено намењен ученицима правног факултета који о томе нису имали до сада уџбеника. Писац ни овде, као ни код Админисшраттног права, није заборавио да је професор правног факултета и да је као такав дужан да излаже у пуној слободи само научне истине, без обзира да ли ће се то коме допасти или не. Тиме г. Др. Косшпћ наставља рад наших старијих и млађих професора Универзитета, који су својим радом, у пуној слободи, подигли наше правне факултете на завидну висину. Отуда многе стране Коментара Устава задивљују својим слободоумним идејама, уз логичне поставке и закључке. У оскудици студија из Устазног права, нарочито у последње време, дело г. Др. Косшића, поред тога што ће послужити науци и читаоцима прзенствено студентима права, да на првом кораку са овом великом науком добију о њој све оне појмове који су им неопходни за доцније развијање у животу, послужиће и као оцена времена и уставног режима у којима данас живимо. Са делима г. С лободана Јовановића — студијама из Политичке историје Србије од Уставобранитеља до Револуције од 1903. год. и са системом Уставног права, овај Коментар ће дати могућност читаоцима,