Бранич

Страна 364

„Б Р А Н И Ч"

Број 6

ва и још један референт из Загреба. 4) Законитост уредаба. Референти: Др. Јозо Јурковић, проф. Универзитета из Љубљане, Др. Илија Пржић, доцент Универзитета из Београда и још један референт из Загреба. 5) Таксе у судству и администрацији. Референти: Др. Сшеван Сагадин, државни саветник из Београда, Др. Јосии Триањ, обрт. реф. из Сарајева, Др. Људевиш Бренце, адв. из Љубљане и још један референт из Загреба. 6) Фискални терети и народна имовина и доходак. Референти: Др. Хуго Холцман, адв. из Загреба, Др. Сшанко Лаиајне, проф. Универзитета изЉубљане и Др.Цвешко Грегорић, секретар Савеза индустриских корпорација из Београда. На Конгрес су позвати да учествују и бугарски правници који ће одредити неколико референата, На Конгресу могу учествовати само они који се благовремено пријаве. Пријаве прима почев од 1. јула 1934. год. па до 15. августа закључно свако правничко удружење за своје члаиове и то: Правничко удружење у Београду преко благајника г. Сшојана Јовановића, судије окруж. суда за округ београдски - Мачванска 4, Правничко друштво у Загребу - Свачићев трг бр. 4 и Друштво правника у Љубљани. Члански улогизноси за чиновнике 60.— дин., а за чланове њихових породица по 50.— дин., за све остале члански улог износи 100,— дин. односно 80,— дин. за чланове њихових породица. Сви радови за Конгрес имају се послати претседнику Конгреса г. Др. Иву Полишеу до краја јуна закључно, како би се оштампали у Споменици, која ће се свима учесницима доставити бесплатно пре Конгреса. Рад на Конгресу објавиће се у Додатку Споменици. В. Б. Минисшар иравде о судиској сшалносши. Поводом састанка прегставника свих одељења Касационог суда у пуну седницу Касационог суда у Београду 4. и 5. јуна 1934. год., Удружење југословенских судија приредило је састанак код Коларца, коме је присуствовао и Министар правде. Том приликом, претседник Удружења југословенских судвја г. Русомир Јанковић, касациони судија из Беогрзда и г - ДР- Душан Субошић, нретседник

Касационог суда у Београду и бив. Министар правде, говорили су о потребама судиског реда а нарочито о независности и сталности судија, на шта је Министар правде одговорио. Док су дневни листови донели говор Министра правде у свој потпуности, дотле су говоре г. г. Јанковића и Субошића, који су овај говор изазвали, донели у бледом изводу, тако да се не види тачно шта су они управо казали. Али се из одговора Министра правде и сазнања од учесника да наслутити, шта су они тражили. Говорницима су познате одредбе Устава« које нормирајући начелно судиску сталност, одлажући њено законско нормирање за пет година. Према томе, судије нису ни могли тражити даим се законом загарантује сталност пре тога рока, јер би у противном тражили измену Устава. Али оно што су могли тражити и у чему нема ни злонамерности ни рђаве воље нити какве друге позадине, то је, да се третирају друкчије него остали чиновници и да им Министар правде гарантује факшичку сшалносш којој иишта не сметају уставне одредбе„ Судиска сталност је тесно везана за слободно судиско уверење: једно без другог не може ићи. Та сталност не мора бити законска, она може бити и фактична, али главно је, да постојисталност и да се судије приликом суђења по слободном уверењу не боје од репресалија ма какве врсте и ма одакле оне долазиле. То је интерес судија и доброг правосуђа. То је нарочито интерес адвоката и адвокатског реда, којима је стало до тога,. да парничари имају високо поверење у судије, слободне и независне при изрицању правде. Према томе, кад се тражи највиша заштита за правилно вршење правде, то се никако не може назвати злонамерност, по готову кад она долази од судија, од којих се тражи, да своју тешку дужност врше строго по закону, али који имају и дужности и права да траже, да им се загарантује слобода од свих утицаја а нарочито политичких. Ту слободу може им исто тако добро гарантовати фактичка сталност у очекивању законске сталности, која ће идуће године ступити дефинитивно на. снагу, јер тако Устав каже. В. 5.