Бранич
•Страна 384
„Б Р А Н И Ч
Број 7—8
и то према опсегу, врсти и сврси његових интереса. Холдинг-друштво је поврх тога појава најновијег времена па ради тога није могуће изнети његову структуру тако, да би то могло вриједити опћенито. Израз „холдинг-друштво" преузет је према својем етимолошком поријеклу изенглескеправнетерминологије. „НоМш§" означује у језичном смислу: држање, моћ, власт, утјецај и посјед, а потјече од ријечи „ћоШ" (Јп{.) што означује: држати, садржавати; изразом „ћоШег" означује се лице, које држи, посједник, закупник, заштитник. Исто као што израз „бћагећоИег" означује имаоца (власника) акције („ће 15 ћо1с1ш§ 1ће бћаге"); тако означује израз „холдинг-друштво" да је одређена асоцијација трајни овлашћени имаоц знатних имовинских дијелова одређенога другог предузећа (асоцијације). Код тога мора се у сваком конкретном догађају установити, да ли држању имовинских вриједности одређенога другог предузећа (асоцијације) припада трајан значај, и то без обзира да ли се тиче акција или облигација. Холдинг-друштву припада у правилу по правној форми значај дионичарског друштва, но то не значи, да конкретно може претстављати холдинг-друштво и привредна задруга, односно макар која друга форма привредно-правне асоцијације. У пракси је ипак холдинг-друштво већим дијелом дионичарско друштво па се за то на њ примјењују правне норме дионичарског права. То показује подједно, да холдингдруштво не претставља никакав посебан изграђени тип привредно-правних асоцијација као примјерице: јавно тргов. друштво, командитно друштво, привредна задруга, друштво с ограниченим јамством и сл. Разлика између холдинг-друштва, које је по правној форми дионичарско друштво, и другога дионичарског друштва, које нема значаја холдингдруштва, не просуђује се према правним моментима, него искључиво према привредној сврси за коју је основано. Анализа холдинг-друштва с јуристичке стране према легислативи и јудикатури, не даје нам јединствену дефиницију, а ни односни порезно-правни појам не може се јединствено извести из одредаба порезног законодавства. Из околности, да чиста холдинг-друштва не врше никакву властиту трговачку ни продукцијону делатност у привредном процесу, изводи се интернацијоналитет као њихова битна значајка, јер купњом акција макар којега туземнога или иноземног предузећа (асоцијације) посједују могућност, да без великих мука у њему трајно врше доминантан утицај. Такво холдингдруштво може једноставно ставити у рог1е!еш11е своје ефекте, па променити свој домицил, јер није везано на творничке уређаје ни на сталан настан. Пошто не предлежи легална дефиниција холдинг-друштва, мора се увијек испитивати конкретно да ли такво по-