Бранич

'Број 7—8

„Б Р А Н И Ч"

Страна 397

доказивање тражбине извршним насловом, утврђивање штете и немогућности наплате као и вођење рачуна о роковима и најзад обавеза утврђивања иамере за оштећењем код контрахената — лежи заштита нарочито за трећа лица. Овако, ти услови стављају се као брана, која ће држати све дотле док сва бујица испуњених услова не наиђе. А тада ће пасти и правна конструкција трећих лица за онолико, колико је довољно да та навала слободно прође, крчећи пут повериочевим интересима. III Која се прабна дела могу побијати За разлику од раније постојећег § 303 а срп. гр. зак. који је дозвољавао побијање преноса, отуђења ствари, права примања и обавезе од стране дужника на штету свогаповериоца — садањи закон о побијању правних дела, обим оборивих правних послова проширује на сва правна дела, која се тичу дужникове имовине. (§ 1 зак. о поб.). Према томе, правна дела која нису имовинске природе, већ су везана за дужникову личност, не могу се побијати. Побијати се могу дакле сва отуђења у виду теретних уговора; пропуштања т. ј. када је услед нерадње дужникове изгубљено какво право имовинске природе, које би увећало дужникову имовину; бесплатна и њима изједначена располагања. С обзиром на рокове и доказни материјал, потребан за° успех захтева, правна дела подложна побијању могу се поделити у три групе: на правна дела, за чије се побијање тражи утврђивање дужникове намере за оштећење; на правна дела за чије се успешно побијање о овој намери не води рачуна у првом реду и најзад, на правна дела код којих се побијање врши због отуђења имовине у бесцење. 1 ) А — Правна дела дужникова за која је иотребна намера за оштећењем да би се могла иобијати. Овде долазе сва правна дела дужникова која се тичу његове имовине. То су обично двострани правни акти. У питању је и треће лице, које је такође погођено захтевом за побијање. Ту сетражи, да побијач утврди дужникову намеру, да је тим отуђењем ишао на оштећење свога повериоца. Штавише, тражи се за успешно побијање, да се утврди, да је та намера и противној страни — дужниковом контрахенту била или морала бити позната. Потребно је, несумњиво саучесништво трећег лица у извођењу дужникове намере да се тим правним актом оштети поверилац. Другим речима, да се

Ј ) § 6. зак. о поб. вели, да се једно правно дело може побијати чак и онда, ако је за исто стечен извршни наслов па чак да је и остварено извршењем. Даље речено, и само извршење нападнутог правног дела ништи се према побијачу.