Бранич

Број 7—8

„Б Р А Н И Ч"

Страна 415

ђењу последице, а у пракси (баш када би се и могао увек наћи такав услов) показује се ова теорија непримењивом ради неоправданости свога сватања и претераног давања важности томе релевантном услову. Но много већу потешкоћу задаје тражење тога услова тим пре, што ће врло често бити ствар личнога схватања, да ли је један услов важнији од другога, а поготово ће настати забуна код оних,. који налазе да су сви услови једнако релевантни без обзира на меру, у којој су придонели остварењу последице. Коћ1ег (КаибаНбтиз ипс! 1Јгћеђегзсћа!1, бЈисНеп аиз с1ет 51га{гесМ) дао је занимљиву теорију каулазитета. Према њему постоји између узрока и услова квалитативна разлика (стр. 83) тако, да би узрок био онај услов, који одређује квалитет проузроковане последице. Тај узрок, који одређује квалитет проузроковане последице, јест снага, дакле један метафизички појам. Колер узима пример са родним семеном и каже: кад се посије такво семе, да би имали од њега плода,,, потребна је влага, топлина и други услови. Али само семе одлучује да ли ће то бити плод овај или онај н. пр. цвет, јабука, кукуруз. Према томе би узрок била радња сејање, а влага и топлота само услови, а међу њима је обзиром на последицу разлика квалитативна. Међутим ваљда према правилу „пиНа ге§и1а зте ехсерНопе" и Колер чини један изузетак увађајући појам т. зв. рацијоналног извршиоца. Рацијонални извршилац је личност, која се послужила узроком, да произведе извесну последицу, другим речима, која је ставила у своју службу снагу, која одређује квалитет последице. Са становишта каузалитета уопште (а т. зв. теорије метафизичке, међу које спада и Колерова, сматрају да њихово решење принципа каузалитета вреди не само за кривично право него и за филозофски појам узрока) резоновање Колерово је без сумње нетачно. У првом реду не зависи само од семена, да ли ће бити последице, јер без влаге и топлоте неће уопште ни бити последице, него од њега не зависи једино ни то, шта ће да буде посладица т. ј. не одређује само семе, да ли ће из њега изићи палма или кукуруз. Једно исто семе, рецимо помаранџе, бачено у Италији и у хладним крајевима Русије неће извести исту последицу у оба краја. У Италији, где је довољна топлота, изнићи ће из тога семена дрво поморанџе, док у Русији неће изнићи ништа. Дакле није ни само семе довољно да одлучи о врсти плода, јер већа или мања количина топлоте је услов за то као и само семе. Када би семе имало сву снагу у себи да одреди врсту плода, онда би уз исту количину топлоте морало свако семе дати свој плод, што не стоји — јер поморанџа тражи већу топлоту од кукуруза, из чега следи, да и тај вишак топлоте одређује и донекле придоноси врсти