Бранич

Страна 416

„Б Р А Н И Ч"

Број 7—8

плода (противно Живановић, Основи, стр. 91). Без топлоте не би било плода уопште, али без извеснога степена топлоте не би било ни плода становите врсте. У кривичном је праву и ова теорија непримењива. Метафизички појам снаге и одвише је неодређен, да би се могао у пракси згодно употребити. То је натерало Колера да конструише рационалног извршиоца, који се је послужио извесном снагом, да би произвео последицу. Ако X удари У и овај умре, квалитет последице зависиће од јачине удара и телесне конституције жртве, тако да је телесна конституција жртве такођер једна снага, која одлучује о квалитету последице. Да не би сада сама жртва била крива, што је умрла од ударца, Колер је супституисао уместо снаге — рацијоналнога извршиоца, који је ту снагу употребио у своје сврхе. Незгода је при том једино у томе, што тиме нисмо добили никакво решење принципа каузалитета. Т. зв. теорије адекватске узрочности су многобројне и јављају се у свим могућим варијантама. Ми ћемо се овде зауставити на Кризовој теорији (1Јећег сНе Ве§гШе с1ег ШаћгбсћетНсћкеЈ! ипс! М6§ПсћкеИ ипс1 јћге Вес1еи1ип§ 1т 31га{гесМ, 2, (1,528). И ова, као и остале адекватске теорије, тврди, да се узроцима могу сматрати само извесни услови. По Кризу су узроци само они услови, који су извршиоцу били познати. Према томе од могућности познавања тих услова зависиће, да ли се они могу сматрати узроцима или не. Подлога Кризове теорије је веома лабава и покретна, јер је и појам могућности врло растегљив, услед чега немамо никаквог сталног критеријума за одређивање каузалитета. Коначно могућност познавања услова је у ствари кривица, која за сами каузалитет као такав није потребна. И са кривично-правног гледишта потребно је решити питање каузалитета без обзира на могућност познавања услова, да и на говоримо да ће опсег те могућности зависити од схватања онога који је оцењује. Буријева теорија еквиваленције (2иг 1.ећге Уот<1егТеПпаћте ап с1ет Уегћгесћеп ипс1 (1ег Ве§ипб1ип§ (860), ВеИ:а§е гиг Теопе (Зез ЗНаНесМз, 1894) сматра све услове узроцима с оозиром на то, да су сви они нужни за последицу. Али како би у пракси оваково схватање услова довело до апсурдних закључака, то је та теорија разделила услове на релевантне и ирелевантне, другим речима са кривично-правног гледишта могу се узети у обзир само извесни услови последице и то су т. зв. релевантни услови. Који су услови релевантни, а који ирелевантни одређује сам судија увек у сваком конкретном случају засебно. У Буријевој теорији има више момената, који се морају сматрати тачним. У првом реду тврђење да су сви услови