Бранич

Број 7—8

Страна 417

узроци по себи је логично и оправдано. Већ сами појам услова тражи то аподиктички и немогуће је један услов не сматрати узроком. Овај факат не може се избећи ни у кривичном праву и свака теорија, која га хоће мимоићи мора довести до апсурдних закључака. Из појма услова следи с обзиром на каузалитет да је он не само подједнако него једнако нуждан. Без обзира на околност да је један услов више материјално придонео произвођењу и настајању последице, он је за њу једнако нуждан, јер без њега не би последица наступила. Полазећи од принципа каузалитета ми не можемо овај факат никако избећи. Слаба је страна Буријеве теорије, што је услове разделила на релевантне и ирелевантне немогући на други начин избећи апсурдне консеквенце, које би са својим сватањем створила у кривичном праву. Препуштајући самоме судији да одреди у сваком конкретном случају који је услов релевантан, а који није, она није одредила неки сигурнији критеријум за ово диференцирање услова и услед тога може се слободно рећи, оставила је питање каузалитета на његовој полазној тачци, дакле нерешено. Она није умела да нам реши оно најважније питање, да да један сигуран ослонац, по коме би се могло лако разликовати релевантне услове од ирелевантних, услед чега је изашла једна солуција, која нас не може никако задовољити. Готовобисмо рекли, без обзира на њене многобројне и у науци кривичнога права угледне присталице, да се она т иМта Нпеа изразила овако: препуштамо судији, да он у конкретном случају реши, шта је узрок, а шта није узрок, другим речима, да судија сваки пут изнова решава принцип каузалитета. Јер принцип каузалитета посматран са кривично-правног гледишта и јест у томе, да се реши питање, који су услови релевантни, а који нису, а то је остављено судији да у сваком конкретном случају решава. Већ смо напред у више махова истакли, да је тачна тврдња да су сви услови узроци и да се услови ни са кривично-правног гледишта не могу ограничити полазећи од њих самих. Ограничење је могуће извести само полазећи од последица, чије услове желимо упознати. У кривичном праву су нам потребни само услови кривично-правно релевантних последица, а и ти само у колико су зависили од деловања извршитеља, док сви остали услови у кривичном праву не долазе у обзир. Оваковим схватањемм и нећемо морати услове делити на релевантне и ирелевантне, јер се критеријум за такову деобу не може ни наћи. Пођемо ли ограничавати услове од њих самих увек ће нам се јављати случајеви који нису предвиђени нашим правилима и дефиницијама, јер је број услова велик и разноврстан тако, да је могуће ограничити услове полазећи од њих самих по неком правилу, јер такво ограничавање нема ни добру полазну тачку.