Бранич

„Б Р А Н И Ч"

Број 7—8

тога није предложила зборном суду или већу да се закључак преиначи. Према коментаторима Горшићу, Верку, Верони-Цуљи овај пропис вреди у погледу оних закључака који се могу побијати самосталним рекурсом, али не у погледу оних закључака противу којих је допуштен придржани рекурс. Придржани се рекурс и у овом случају може спојити с оним правним леком који се улаже противу прве идуће одлуке и ако странка пре тога није предложила да се закључак преиначи. Исто тако не вреди овај пропис за закључке донесене од стране претседника или којег члана већа као судећих судија, које они доносе у свом самосталном делокругу. Даље овај пропис не вреди за оне закључке које претседник већа доноси ради припреме усмене расправе у смислу § 247 гр. п. п. или за закључке донете у смислу § 352 гр. п. п. приликом одређивања усмене спорне расправе. У маличним стварима § 611 гр. п. п. таксативно је набројао случајеве, у којима се може уложити рекурс и то само противу закључака првог степена. Међутим нема рекурса противу закључака призивног суда у маличним стварима у смислу ст. II § 596 гр. п. п., који говори о томе када има места ревизији. Законодавац се и у овом случају руководио оним принципима на основу којих је багателни поступак знатно упростио, пошто су у питању мали спорови те нема потребе за свима оним формалностима које предвиђа поступак пред среским судовима у споровима до 12.000 динара у толико мање има места примени свих одредаба у поступку пред окружним судом, као зборним или судијом појединцем. Случајева у којима се може уложити рекурс у маличним стварима има 5 и ја сматрам да их није потребно набрајати. Као што је познато у поступку због сметања поседа или државине не доноси се пресуда, већ се мериторна одлука доноси коначним закључком. Према томе у овом случају нема места призиву већ рекурсу. Међутим овде треба напоменути да је рекурс ограничен само на закључке којима суд није допустио да се поведе или настави поступак по тужби и на коначни закључак. Иначе нема места засебним рекурсима противу осталих закључака, који су донети у току поступка. Законодавац у II ставу § 612 предвиђа да нарочито нема места засебном рекурсу противу привремених наредаба издатих у току поступка, већ их треба спојити са рекурсом противу коначног закључка. У § 613 гр. п. п. предвиђа се таксативно противу којих је закључака призивног суда у призивном поступку допуштен рекурс.