Бранич

„Б Р А Н И Ч"

Страна 449

поступка, када нађе, да постоји сумња да је дужник учинио ма које кривично дело или када одбије предлог за отварање стечаја само због тога што дужник нема довољно имовине ни за покриће стецишних трошкова. Мих. Стевановик суд. приправник.

ПРИКАЗИ Др. Август Миржичка: Материјално кривично право (Т г е 5 1 п 1 ргауо ћ т о I п е). Праг, 1934. ХУ1+414. Редовни професор Кривичног права на Карловом универзитету у Прагу, признати криминалиста, писац многих ваљаних дела, студија и чланака, један од најактивнијих и најзаслужнијих радника на изградњи новог кривичног законодавства у Чехословачкој, г. др. Август Миржичка, објавио је у издању Друштва чехословачких правника своје најновије дело коме наслов исписасмо на челу ове белешке. Појава дела ове врсте одувек је наилазила не само на симпатичан пријем, него је сматрана веома корисном и добродошлом, јер закони ма колико били добри, потпуни, јасни, прецизни и савремени, увек изискују нова тумачења и нова систематска излагања и објашњења. То долази отуда што је живот у вечитом и непрекидном покрету, а закони се пишу у садашњости за будућност, док будућност ретко кад испада онаква какву је замислио законодавац, па се зато редовно појављују неслагања између поретка који закони прописују и онога фактичкога стања које време и живот носе и силом прилика намећу и друштву и његовим члановима. Та неслагања отклањају се понајпре законодавним путем: доношењем нових и изменом и допуном старих закона, затим разумном и смишљеном судском праксом, и најпосле, научним тумачењем закона и њиховим довођењем у склад са животом и његовим практичним потребама. Али доношење нових и измена и допуна старих закона није увек ни технички изводљива ни практички целисходна. Технички није изводљива зато што и најмања озбиљна законодавна реформа захтева нова финансиска средства која се у данима кризе и опште привредне депресије тешко могу прибавити. Практички је нецелисходна зато што честе промене и измене закона слабе њихову снагу у очима народних маса. Оно што се често мења и допуњава нема сталности, а све што нема своје сталности не може имати у народу ни своје праве вредности. Судска пракса да би вредела, мора се усталити, а чим постане стална, она постаје несавремена, па самим тим и за животне сврхе непогодна. Једино наука није везана ни за какву сталност, већ је она, као пратилац живота, у сталном покрету и напредовању, па зато и једино у могућности да празо и правне науке доводи у склад са животом и временом у коме се живи. Правни писци не само што сваки закон дубље промотре, његову садржину са свих страна и у свима правцима проуче, његове прописе јасније и концизније изнесу, у његове скривене и довољно нејасне одредбе продиру, његова основна начела на којима почива боље расветљују, његове празнине из самих његових одредби попуњују и недостатке отклањају, сав његов материјал своде у одређену органску целину и свему томе дају тачан, јасан и одређен смисао који искључује заблуде и колебања, већ они испитују и појаве које су тим одредбама претходиле, износе њихове узроке и указују на побуде које су руководиле законодавца у његову раду, а затим испитују појаве савременог живота, утврђују њихову правну природу и подводе их под правна начела позитивног законодавства, и на тај начин увелике олакшавају и правилно разумевање самих закона и