Бранич

Страна 452

„Б Р А Н И Ч"

Број 7—8-

Преведени на немачки језик, горња два чланка добијају шири публицитет, те за њих може и међународна јавност сазнати, а они још један пут потврђују стручност писца г. Др. Шика по питањима трговачког права и адвокатског професионализма, што нам је особито драго да још једном констатујемо. Др. Душан Узелац: Клиринг у теорији и пракси. Београд 1932. стр. 129. Издање Књижарнице Геце Кона. — К■ М. Љубисављевић: П л а тни промет са иностранством (друго попуњено издање). Београд, априла 1934. стр. 143. Издање пишчево.— Ранко М. Брашић: Д е в и з н овалутни прописи и наша спољна т р г о в и н а, са предговором Ђорђа Давидовића. Београд, 1934. стр. 110. Издање ревије „Економскофинансиски живош\ Све три књиге посвећене су у главном валутним прописима и платном промету са иностранством. Оне објашњавају ову веома компликовану правну материју у којој је се тешко снаћи без стручних коментара. То је и натерало горње писце да више практично него теориски, али и са свима елементима из теорије, објасне у својим књигама све оно што је важило и што данас важи у овом великом правном домену и да извуку потребне закључке, у главном мало похвалне по девизно валутна ограничења. Г. Др. Узелац је се први, на самом почетку склапања клириншких споразума, позабавио стручно клирингом, давши му систематику у теорији и пракси. Преко општих расматрања о клирилгу и о клирингхаусу, нарочито у односу на девизне прописе, писац је изучио клириншке уговоре како са њихове економско-финансиске тако и са правне тачке гледишта, да на завршетку објасни значај клиринга у трговинској политици и изложи банкарску технику клиринга. У закључку г. Др. Узелац се у главном изражава повољно о клириншким споразумима који су израз неминовности везане за болесно стање изазвато девизним и валутним ограничењима. Све док то болесно стање траје, клиринг ће помагати и слабим и јаким државама и служиће као реакција на пооштрене девизно-политичке мере разних држава. На крају писац закључује: „Крајњи циљ коме треба да тежи девизна политака свих европских држава са циклусом својих мера и метода, јесте слобода девизног промета. Ова сјајна начела прокламована на Инсбрушкој конференцији треба да добију своју свечану потврду у инаугурисању слободе девизног промета, јер без обнове поверења у једну валуту нема њене стабилности а без слободе девизног промета нема поверења у валуту". „Јер, када слобода девизног промета буде једном* успостављена, нестаће и кризе поверења, и бекства капитала, и нестабилности курсева, и клириншких уговора, и црних берза. Цео континуитет експеримената — од девизне централе до клириншких уговора — оставио је европским народима у њиховој послератној финансијској историји једно велико али скупо плаћено искуство. Крај томе тешком искуству треба да буде: победа начела слободе девизног промета!" Ове речи, које потичу од великог стручњака из области девизне политике, треба меродивни да чују. Изгледа да то није случај, јер од 1932. год., кад је изашла горња књига, ми идемо у све већем степену девизним ограничењима, што кочи наш промет са иностранством и у крајњој линији утиче на пасивност нашег трговинског и платног биланса и буџетске дефиците, што све једна добра девизна и валутна политика треба да избегава. Г. 1{. М. Љубисављевић издаје већ друго издање своје књиге, пошто је прво издање, преведно и на немачки и француски језик, такорећи разграбљено. То је доказ да је и ова књига добро дошла да објасни многа ограничења у нашем платном промету са иностранством. Док је г. Др. Узелац дао једну систематику клиринга са потребним примерима из закључених клириншких уговора којима је и текст објавио^ дотле се г. Љубисављевић бави на првом месту иностраним потраживањима код нас у разиим динарима од десет врста, из чега излази, да је се у овој