Бранич

Страна 454

„БРАНИ Ч"

Број 7—8

дефицитима, све оно дакле, што мора свакога да интересује, јер тежину тога свако на себи у најразноврснијим облицима осећа и подноси. Милосав Васиљевик: Правци сутрашњице у Етици, Политичкој економији, Политици. Београд, 1934. год. стр. 142. Издање Издавачког и књижарског предузећа Геца Кон А. Д. Као што писац у предговору каже, циљ је ове књиге „да с једне стране покаже тесну везу која постоји између друштвених и природних појава, а с друге стране, да све друштвене појаве прикупи у једну целину". То доводи писца до сасвим новог појма, појма координације у природи. Под тим перспективама треба посматрати све проблеме које писац у горњој књизи излаже. Идеја, као што видимо, оригинална којом су се писци мало бавили, а правни писци готово никако. Пошто је дао солидан основ својој доктрини у Уводу г. Васиљевић је поделио домен природних наука и друштвених појава, систематизовао своја излагања на координацију у природи, етички проблем, економски проблем и политички проблем, у виду кратких чланака, у којима обрађује по једну грану из целог комплекса проблема у вези са науком коју излаже. Нарочито су од интереса излагаља о политичком проблему, где је изнет развој друштва и његове организације од силе до демократије, уз интересантне опаске о подели власти. Све то заслужује нарочиту пажњу, јер г. Васиљевић показује дубоко познавање проблема које изучава, што је опет разлог да се ова књига препоручи свима онима који не желе да у књигама читају оно што је већ једном речено, већ траже од писца оригиналне идеје и излагања. Др. Фрања Горшић, Генерални инспектор унутрашње управе: 3 аштита државине (поседа) у Србији са посебним обзиром на подручје Апелационог суда у Београду. Посебан отисак из Рандине Сиоменице. Праг 1934. год. стр. 35. Г. Др. Горшић , и ако Словенац, задужио је правну књижевност на српско-хрватском језику у ћирилици многим својим запаженим радовима и делима специјално из области управног и процесног законодавства, нарочито са два одлична коментара оба ова поступка. Тако се г. Др. Горшић афирмирао као одличан коментатор нових закона о управном и грађанском поступку. Сем тога г. Др. Горшић се повремено јавља у разним часописима у Београду, Загребу и Љубљани а наш Б р а н и ч је задужио својом запаженом расправом у прошлом броју о међупредлогу за утврђење. Овај рад интересантан је што о једној институцији из српског права пише правник Словенац и то са необичним познавањем предмета и обилне литературе о њему. Изгледа, да пишући горњу расправу г. Др. Горшић није пропустио да наведе и прочита ни једно дело које се бави државином и то почев од Димишрија Машића и Андре Ћорђевића, па преко Сшевана Максимовића, гг. ЖивоЈина Перића и Др. Лазара Марковића до Србислава Ковачевића, гг. Др. Гојка Никешића, Др. Сшевана Сагадина, Ђурице Ђорђевића, Др. Михаила Илића и Љубомира Радовановића. Теорија и пракса изложени су упоредо. Своја излагања г, Др. Горшић је поделио на стање пре ступања и на стање после ступања на снагу новог парничног поступка. У првом делу изложио је ову материју у грађанско-правном, кривично-иступном, управноправном и управно-судском смислу, са свим потребним елементима за разумевање ове правне институције, навођењем односних текстова и правним мишљењима многобројних аутора. У другом делу, писац се бави интересантним излагањима о дерогацији § 375 а. каз. зак. за Краљевину Србију и § 200. срп. грађ. зак. ступањем на снагу новог парничног поступка. На к РаЈу, дат је резиме рада на немачком језику. Пишчева излагања су веома значајна и интересантна. Сва су поткрепљена теоријом и праксом, поред тога што су многа веома спорна. Али све одаје г. Др. Горшића као правника који је одлично ушао у ову тешку материју с погледом на стање науке и праксе на српском делу наше др-