Бранич

„Б Р А Н И Ч"

Страна 489

Боривоје Ј. Франтловић, секретар Управног суда — Београд. ПРИМБНА ГРАЋАНСКОГ ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА У АДМИНИСТРАТИВНОМ СПОРУ Законик о судском поступку у грађаским парницама (грађански парнични поступак) од 13 јуна 1929 год. ступио је на снагу 1 јануара 1934 год. и на територији Управног суда у Београду. Како се, према наређењу § 58 закона о пословном реду у Државном савету и управним судовима, за све случајеве који у закону о Државном савету и управним судовима нису изрично предвиђени, имају сходно примењивати односни прописи закона о судској организацији, грађанском поступку и правилнику за пословање редовних судова, то се почев од 1 јануара 1934 год. грађански парнични поступак има примењивати и код Управног суда у Београду, као поступак који важи у његовом седишту. Сада настаје питање, које је било отворено и раније, у коме се обиму има применити тај поступак. Из наведеног § 58 закона о пословном реду у Државном савету и управним судовима јасно је, да до његове примене не може доћи у случају кад је у закону о Државном савету и управним судовима нешто изрично предвиђено. То исто важи и за случајеве предвиђене у закону о пословном реду у Државном савету и управним судовима, пошто је то основни закон, који регулише материју у питању. Како се у законском овлашћењу за примену грађанског парничног поступка говори о сходној примени, то ње не би могло бити, ако би таква примена била противна општем духу и смислу два напред поменута специјална закона, нити та примена може бити дословна. Циљ ће нам бити да у даљем излагању, држећи се напред истакнутих правила, покушамо изнети (односно набројати) које се све одредбе грађанског парничног поступка, по нашем мишљењу, могу применити у административном спору. Ово излагање ради прегледности кретаће се према садржају грађанског парничног поступка. Први део. — Судови. Прописи о редовним судовима (§ 1); о одношају судова у погледу степена (§§ 2—4) и о вршењу судске власти (§§ 5—9) не могу се применити, пошто је ова материја делом регулисана законом о Државном савету и управним судовима (чл. 1—13), као и законом о пословном реду у Државном савету и управним судовима, а делом због саме суштине предмета. Одредбе о већању и гласању (§§ 10—13) могле би се применити имајући при томе у виду и постојеће одредбе о истој материји у закону о Државном савету и управним судовима (чл. 32 и 33) и закону о пословном реду (§§ 42 и 43). Одредба о записничарима (§ 14) може се применити, пошто то питање није регулисано у закону о