Бранич

Број 9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 497

Одредбе о закључцима (§ 521 и след.) могу се применити у управносудском поступку са оним ограничењима, која су напред поменута кад је било говора о пресудама. Одредбе §§ 527—554 (IV део — поступак пред среским судовима) не могу се применити код управног суда јер су прописане само за среске судове, па претстављају изузетак од општих прописа грађанског парничног поступка. Четврти део. — Правни лекови. Грађански парнични поступак предвиђа као редовне правне лекове: призив, ревизију и рекурс. Прописи о редовним правним лековима не могу се применити у управно судском поступку, пошто је систем редовних правних лекова по грађанском парничном поступку последица свих осталих његових одредаба и подешен с обзиром на уређење редовног судства. Сем тога закон о Државном савету и управним судовима (чл. 37) установио је жалбу Државном савету као редовно правно сретство против пресуда (одлука) управног суда, док против пресуда и решења Државног савета нема редовног правног лека пошто је Државни савет врховни управни суд. На тај начин у управно судском поступку жалба, као једино редовно правно сретство, обухвата све оне чињенице које могу бити основ редовним правним лековима у грађанском парничном поступку. Пети део. — Тужба због ништавоши и тужба за обновљење. Као ванредни правни лекови предвиђени су у грађанском парничном поступку: тужба због ништавости и тужба за обновљење. Члан 44 зак. о Државном савету и управним судовима предвиђа као ванредно правно сретство против извршних пресуда Државног савета и управних судова поновљење спора. По изричном наређењу овога законског прописа понављање спора може се тражити под условима прописаним у грађанском поступку. Према томе на основу овога имају се применити наредбе (§ 624 и следећи) грађанског парничног поступка у управно судском поступку али с тим да се поновљење спора може тражити само против извршне пресуде. Други ванредни правни лек закон о Државном савету не предвиђа па се зато поставља питање: може ли се на основу § 58 зак. о пословном реду усвојити у управносудском поступку, у даном случају, тужба због ништавости (§ 623 г. п. п.). Из текста § 623 види се да се правноснажна одлука може побијати тужбом због ништавости: 1) ако је у ствари судио судија који је по закону био искључен да у том правном спору врши судијску дужност; 2) ако која странка није била у спору никако заступана или је није заступао законски заступник где је то требало, уколико вођење парнице није било накнадно одобрено по прописима закона. Према овим основима ми мислимо да се тужба због ништавости мора усвојити и у управно судском поступку