Бранич

Страна 498

„Б Р А Н И Ч"

Број 9

и ако се на тај начин проширује број и врста правних лекова предвиђених законом о Државном савету и управним судовима. Ово зато, што се и у управно судском поступку морају усвојити одредбе о искључењу судија као и одредбе о способности односно заступању странака, за чију исправну примену налазимо санкцију у одредбама о ништавости поступка. Ово тим пре што закон о Државном савету и управним судовима није предвидео правни лек, чијом би се употребом а по основима ништавости, могла ставиги ван снаге правноснажна одлука. Одредбе о нарочитим врстама поступка, које садржи седми део, не могу се применити у управно судском поступку.

Предраг Јовановић , судија среског суда за град Београд. О ПРИМЕНИ ЧЛ. 17 ЗАКОН4 О ЛИЧНИМ ИМЕНИМА Закон о личним именима који је код нас изашао још 19 фебруара 1929 године и који је публикован 26 фебруара исте године, доста је непознат широј јавности и ако је баш изашао и сачињен за ту ширу јавност. Приликом израде овога закона, између осталих одредаба, у чл. 10 главе IV поменутога закона таксативно је побројано када се мења породично име услед нових породично правних односа који су наступели. Тако у чл. 10 закона о личним именима породично се име мења: 1.) Позакоњењем (1едШта!ш) тј. позакоњењем губи се породично име своје ванбрачне матере и прима се име свога оца, но с тим да се ово позакоњење мора спровести кроз матичне књиге; 2.) Удајом, тј. жена удајом добија законско име свога мужа и 3.) Усвојењем (асЈорИо,). Овим актом усвојеник добија право и дужност да иза свога породичног имена носи и породица име свог усвојитеља. Поред напред набројаних промена породичних имена када наступе промене породично-правних одношаја, законодавац је предвидео у чл. 16 и 17 закона о именима промену породичних имена само по дозволи надлежне власти и то: у случају ако постоје за такву изузетну одлуку власти нарочите околности и то само онда када лице које жели да промени породично име, наврши 21 годину сгарости, и докаже да му породично име, које је са рођењем добио од свога оца или своје ванбрачне матере, или позакоњењем, без сопствене кривице, смета његовом будућем поштеном раду.