Бранич

Број 9

„Б Р А Н И Ч'

Страна 499

и ако је законодавац предвидео све ове случајеве које смо напред навеле; и ако је дао свакоме право да тражи промену породичног имена, кад наврши 21 годину старости ипак, није предвидео, шта ће бити ако промену породичног имена мора и треба да траже малолетник. У овоме случају наступа питање: да ли малолетник преко свога стараоца може и има права да тражи промену свога породичног имена, и поред изричног наређења чл. 17 закона о личним именима т. ј. да мора да наврши 21 годину старости. Овакву ситуацију чл. 17 ни сам законодавац није имао у виду када је доносио закон о личним именима. По нашем мишљењу малолетник односно његов старалац не само да је овлашћен да тражи промену презимена, него чак шта више то му је и дужност, јер чл. 46 и 49 зак. о старатељству налаже стараоцу да се брине о имовини и личности малолетника, а чл. 44 зак. о старатељству ставља му се у дужност да се првенствено стара о личности малолетника, па тек онда о његовој имовини. Када стралац има дужност, као што је напред наведено, да се стара о личности малолетника, да у његово име ради све правне послове, да се у његово име изјашњава о адопцији мвлолетника; онда, на сваки начин, има и права, а и дужност му налаже, да у име малолетника тражи промену његовог породичног имена, ако нађе, да му то име његовог оца може сметати у поштеном раду. Када би се стало на супротно гледиште т. ј. на гледиште да нема права нико да тражи за малолетника промену презимена односно, да он — малолетник има права да тражи промену свог породичног имена, тек онда, када наврши 21 годину старости и испуни услов из члана 18 закона о именима, онда би се дошло до једнога апсурдума. Дошло би се до тога, да се према малолетнику поступа нечовечно, нехумано, да се малолетник присиљава да носи име свога оца и ако му исто може само шкодити поштеном раду, а никако користити. Дошло би се до тога, да је малолетник осуђен да носи жиг срамоте на своме челу који му је жиг утиснуо његов отац својим именом, а које је име постало непоштеним радом оца, ругло и потсмех друштва. Овакво нехумано тумачење закона о личним именима не може се ни у ком случају одобрити. И у случају ако је отац малолетника жив, али му је дете одузето и предато мајци на васпитање, и против његове воље, и против тога што је крвна веза између оца и сина. и даље остала, ипак стараоци имају права да траже промену презимена малолетнику, јер и ако одузимањем малолетника од оца није прекинута веза између оца и сина, која се крвна веза и не може прекинути нити изменити, јер је то закон природе, ипак се може прекинути и изменитн то да дете