Бранич

Страна 500

„Б Р А Н И Ч"

Број 9

не носи споља обележје свога оца и да не трпи услед непоштенога рада свога оца, То да малолетник трпи због греха и непоштенога рада свога оца, неможе му нико наметнути, па ни законодавац јер би то било нечовечно, а законодавац је збир људи који делају као поједници и као такви они доносе законе. Узмимо, да би боље објаснили што смо напред навели, случајеве оних људи које је друштво жигосало и који радећи противу уређаја и закона једне државе, дођу у опреку са истима, те као такви постану од стране друштва изоловани, на пр. Чаруга, Сушић, Бабејић и др. Зар је хумано и човечански да њихова деца носе породично име својих отаца, и да они као малолетници испаштају због недела својих оцева, а само са разлога што су малолетници и што немају навршену 21 годину старости и самим тим нису испунили услов из чл. 17 закона о личним именима. У оваквим случајевима саме власти би требале да се старају о томе, и да саме силом своје моћи, натерају и мимо воље оца, стараоце или ма које друге заинтересоване личности који се брину о малолетнику, да њему — малолетнику траже промену презимена односно породичнога имена, а не да томе стају на пут и држећи се стрикно чл. 17 закона о личним именима не дозвољавају ни стараоцима да траже промену породичнога имена малолетницима којима такво породично име може бити само од штете у њиховом будућем раду, а никако од користи. Доцније када такав малолетник наврши 21 годину старости он сам може тражити да му се врати његово породично име тј. породично име његовог оца, ако сам увиди да му то не смета, јер малолетника треба заштићавати и подизати га да буде користан члан друштва а не још са оваквим стриктним наређењима закона излагати га оном истим руглу и потсмеху којем је био и излаган његов отац за недела која је починио. 1 )

*) У овоме смислу је и пракса Државног савета и Управе града Београда. Министарство унутрашњих послова имало је у једном случају, другу праксу, али је по примедбама Држ. савета ту праксу изменило. (в. одлуку Управе гр. Београда, админ. одељење 1Но, 9934 од 7. маја 1934. год., одлуку Министарства унутрашњих послова управно оделење III Бр, 20155 од 7. јуна 1934. год., одлуку Држ. савета ДБр. 16734 од 15. јуна 1934. год. Сем тога у случају расправљеном код Управе града Београда 1Бр. 8404 од 12. маја 1632. год. дато је чл. 17. Закона о именима исто тумачење.)