Бранич

Број 9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 501

Др. Борислав Т. Благојевић, асистент Универзитета, Београд. ОДНОС КОЛЕКТИВНИХ И ПОЈЕДИНАЧНИХ УГОВОРА О РАДУ Велики развитак трговине, после проналаска Америке, потврдио је још једном дотле укорењено мишљење да је уговор о куповини и продаји најважнији од свих облигационих уговора. Оно што је за стварно право институт својине, то је за тражбено право институт уговора о куповини и продаји. Ово је схватање остало све до почетка деветнаестог века и изражено је и у садржини тада донетих грађанских законика (1).— Међутим развој индустрије почетком и средином XIX века, нови услови живота, указали су на социјалну важност уговора о раду. Најпре по своме броју, јер је број запослених у индустрији, па дакле и у свим осталим споредним и помоћним радиностима, постајао сваким даном све већи, а затим и по своме великом значају за живот и развитак друштва, чији је развитак најтешње везан са животом и развитком његових чланова, првенствено привредно корисних, уговор о раду добија велику привредну и социјалну, па дакле и правну важност, јер право, у својој суштини, није или бар не треба да буде друго до правилно схваћени друштвени односи, којима друштвена заједница као таква даје одговарајућу форму, т. ј. које друштвена заједница правно регулише. Отуда, с обзиром на своју социјалну важност, уговор о раду добија и своју праву правну важност, он постаје најважнији и основни институт тражбеног права, смењујући уговор о куповини и продаји (2). У први мах прописи грађанских законика били су довољни да регулишу повећане радне односе који су настали почетком деветнаестог века. Међутим, са све већом дифе-

*) Тако СосЈе сју П посвећује уговору о куповини и продаји чл. 15821701, дакле 120 чланова, а уговору о раду чл. 1779—1799, дакле 21 члан; Аустриски грађански законик посвећује уговору о куповин и продају §§ 1053—1089, дакле 37 параграфа, а уговору о раду §§ 1151—1174, дакле 25 параграфа. Исти је случај и са Српским грађанским закоником. Он посвећује уговору о куповини и продаји §§ 641—676, дакле 36 параграфа, а уговору о раду §§ 706—722 дакле 17 параграфа. 2 ) Остављамо на страну питање да ли, с обзиром на посебно радничко законодавство, а нарочито с обзиром на императивни карактер његових прописа, уговор о раду не излази из круга грађанског, па чак и приватног права у опште. Законско регулисање радног односа и наметање обавеза послодавцу, а каткада и самом раднику, врши се не само у интересу радника, него и у општем интересу нације; законодавац се стара да спречи исцрпљивање расе или ишчезавање породичног и грађанског живота код радника. Под таквим изгледима, регулисање раднога односа добија јасно изражен административни карактер. Законодавство о радном односу тежи да постане грана јавнога права (В. Апс1ге Коиаз V. СогпгаИе^гамаИ, сЈапз ТгаНе ргаОдие с1е <ЗгоЦ сЈуП {гапсајб, раг Магсе1 Р1ашо1 е! Оеогееб К1рег1, (. XI, Рагјз, 1932, р. 50).