Бранич

Страна 502

„Б Р А Н И Ч"

Број 9

ренцијацијом економских снага између радника и послодаваца, с економском надмоћношћу послодаваца, као економски јачом, над радницима, као економски сдабијом страном, уговор о раду постао је убрзо уговор по пристанку, т. ј. услови уговора су диктовани од стране послодавца, као економски јаче стране, а на њих је пристајао, управо морао да пристане, јер је од запослења зависио његов опстанак, радник, као економски слабија страна (3). Како је у овакво повољној ситуацији послодавац уговарао, по правилу, за себе што боље услове, не водећи притом рачуна о статусу радника, поводећи се једино жељом за добити, друштво је морало интервенисати. Тако законодавци, у циљу да заштите велику већину слабијих, издају прописе који имају да послуже као ограничење послодаваца у диктирању или бар у садржини услова уговора о раду. С друге стране сами радници, организовани преко синдиката и других удружења, почињу се борити за боље услове рада и као једно од најбољих сретстава показали су се, до сада, колективни уговори (4). Међутим, док се колективним уговором утврђују основни

3 ) Под уговорима по пристанку или формуларним уговорима, ми разумемо такве уговоре, код којих једна страна, која је економски јача и на чијој се страни, по правилу налази монопол службе — радње која је предмет уговора, сама, унапред, прописује услове уговора, на које друга страна може само пристати или не пристати простом изјавом воље — да или не — не могући да ма шта мења у погледу услова уговора, но накоједруга страна, економски слабија, по правилу мора да пристане јер се на њеној страни појављује нужност закључења уговора. О овим уговорима В. Д-р. Борислав Т. Благојевић: Уговори ао иристанку — формуларни уговори; Константин Фотић: О једној особеној кашегорији уговора, у Архиву за правне и друштвене науке за Март 1912. године. *) О колективним уговорима В.: Др. Драгутин Јанковић: Правна ирирода синдикалног најамног уговора, у збирци Проблеми грађанског права, Београд, 1926, стр. 1—34; Др. Драгутин Јанковић: Колективни уговори о раду, Споменица конгреса правника од 1927 год. стр. 117—132; Др. Живко Топаловић: О колективноме уговору, у истој Споменици, стр. 133—139; Бг. Јо2а ВоМпјас: Ко1екШпе ро&оМе, у истој Споменици, стр. 140—150; Др. Стојан Бајић: Колективни уговор арема новом закону о радњама, Правосуђе за мај 1932. стр. 296—299: Боривоје Д. Петровић: Појам о дејству колективног уговора у Југословенском цивилном ираву, Правосуђе за јули 1934, стр. 531—536; ОгадоиНпе ЈапкоуНсћ: /.а сотепИоп соИесИуе Ае иачаИ, Шбзе, 1-уоп, 1920; за француско право: Рјашо1-Шрег1: ТгаНергаИдие с1е <1гоИ ст1 Јгапдшз, 1. XI, Рапз 1932, стр. 119—150, и тамо наведена литература; за немачко право: Бг. Напз Саг1о №ррегс!еу: ВеЏга§е гит ТаНЈгесМ, МаппћеЈт-ВегНп-^еЈргЈ^, 1924, и тамо наведена литература; за аустриско право: К1апд-А(Ј1ег: Коттеп1аг гит аН^ететеп Шг^егИсћеп. Оеве1гђисћ, 111 В., МЧеп, 1932, стр. 172—189, и тамо наведена литература; зи швајцарско право: Бг. Н. Озег: ОШцаИопепгесМ, 2ипсћ, 1915, 8. 699643. Швајцарско право познаје посебну врсту уговора, т. зв. со1гаЈз-1уре8 сЈе (гауа11 — Могта1агћеЉуег1га§ (аг1. 324 Со<1е (1ез оћН^аНопв), које могу да пропишу федерални савет и власти одређене од појединих кантона, кад год нађу да је то потребно с обзиром на важност извесне врсте посла. Претпоставља се да су се странке сложиле са садржином таквих уговора чим нису супротно изречно уговориле. — В. Ог. Н. Обег: ор. сК., 8. •43—645.