Бранич

Број 9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 503

услови који ће имати да послуже као база за закључење појединачних уговора о раду између послодавца и радника, поставља се питање о односу између колективних уговора и појединачних уговора о раду које послодавац, који је већ раније закључио са неком радничком организацијом колективан уговор, буде закључивао са појединим радницима? Да ли садржина тих појединачних уговора мора бити сагласна са садржином колективног уговора; да ли радннк, при закључењу појединачног уговора о раду са послодавцем, може уговарати за себе било повољније, било неповољније услове од услова предвиђених у колективном уговору; да ли се условима колективних уговора могу користити само радници који су чланови организације која је закључила са послодавцем колективан уговор, или пак то могу чинити и други радници — нечланови? На ова питања може се дати тројак одговор, од којих сваки претставља израз схватања времена и развијености социјалне свести, од којих сваки има свога идејног оправдања. Први одговор би гласио: колективни уговори дејствују само између послодавца и радника који припадају организацији која је закључила колективан уговор. Отуда послодавац може да, закључујући појединачке уговоре са радницима изван организације у питању, поставља сасвим друге услове од оних из колективног уговора, може дакле да диктира услове уговора по својој вољи. У том случају овакви појединачни уговори закључивани са радницима изван организације јесу уговори по пристанку у ужем смислу (5). Идејно оправдање оваквог схватања налази се у схватању колективног уговора као сретства поравнања две стране, које је један њихов приватан акт, а које може тек посредно да има социјалног значаја. Колективан је уговор, по овом схватању успех у борби само за себе, те отуда тај успех припада само онима који су се борили. Други одговор би гласио: колективни уговори својом садржином обавезују не само послодавца одн. послодавачку организацију и чланове радничких организација које су закључиле колективан уговор, него и остале раднике који би закључивали појединачне уговоре о раду са овим посло-

5 ) Код уговора по пристанку, чији смо појам горе изнели (в. примедбу 3), разликујемо две врсте: уговоре по пристанку у ужемсмислу и уговоре по пристанку у ширем смислу. Под првим разумемо онеуговоре код којих је економска надмоћност једне одн. економска нужности друге стране битан елеменат при закључењу уговора. Под другим разумемо оне уговоре који се одликују само начином свога закључења — шаблоном, код којих дакле не постоји економски елеменат монопола одн. нужности као битан. — Друга врста, т.ј. уговори по пристанку у ширем смислу, израз су само промењене уговорне технике; прва пак, т.ј. уговори по пристанку у ужем смислу, израз је не само промењене уговорне технике него и економских односа.