Бранич

Страна 504

„Б Р А Н И Ч"

Број 9

давцем одн. послодавцима. Тако закључени појединачни уговори о раду јесу уговори по пристанку у ширем смислу, пошто се одликују само нарочитом техником уговарања (6). Шаблон за њихово закључење јесте колективан уговор. Међутихм дејство и обавезност колективних уговора у односу на појединачне уговоре о раду није апсолутно. Послодавац и било који радник, припадао он организацији која је закључила колективан уговор или не, могу увек уговорити повољније услове од оних који су предзиђени колективним уговором. Уговарање тежих услова није допуштено. — Код идејног оправдања овога уговора наслућује се већ гледање на колективан уговор као на једну социјалну функцију. Он претставља поравњање две стране, али које нема за циљ да заштити само уговораче. Они су сами водили борбу око поравњања, но они неће сами да се користе његовим користима. Ту борбу они нису водили само због себе лично, већ и због своје класе, која ће имати да се користи резултатима борбе не посредно и случајно, него непосредно и сигурно. Но поред тога, колективни уговор нема другог циља. Он је резултат борбе двеју целина, ако хоћете двеју класа, и он претставља уговор о миру, који се увек прима зато што се мора. Отуда он значи само иеопходност, а као такав није потпуно савршен. С тога појединци, схватајући боље своје интересе и користећи се повољнијим приликама од оних које су постојале приликом закључења колективног уговора, могу, приликом закључења појединачних угозора о раду, да отступе од колективних уговора, но под условом, да су ови услови повољнији од услова предвиђених колективним уговорима. Трећи одговор би гласио: колективни уговор обавезује својом садржином како послодавца одн. послодавце који су га закључили тако и раднике који са тим послодавцима буду закључивали појединачне уговоре о раду, и то без обзира да ли је радник у питању члан организације која је закључила колективан уговор или не. Ово дејство је апсолутно и од њега нема отступања, т. ј. појединачни уговори не могу никако бити противни колективном уговору, па макар да су њихови услови повољнији од услова колективног уговора. — Идеја о колективном уговору као социјалној чињеници победила је. Уговор не претставља само резултат моменталне борбе, на који би се могла, у корист радничке стране, применити с1аиби!а геђиз 5Јс $1апНћиз, и допустити отступање у позитивном смислу за радника. Колективни уговор има за циљ не само да осигура бољи положај радника, него и да отклони неједнакости које могу настати услед неједнаког третирања појединих радника путем закључења појединачних уговора, а тиме да омогући очување класне свести. Када

6 ) В. примедбу 5.