Бранич

Страна 512

„Б Р А Н И Ч"

Број 9

у вези са десетогодишњицом од оснивања Конгреса и посетом и учешћем бугарских правника. Г. Др. Политео је и овом приликом показао да је одличан говорник и правник и да суверено влада елитним конгресним скупом. Истог дана, одржао је веома успело предавање о значају судија у модерној држави г. Др. Адам Лазаревић судија среског суда за град Београд и хонорарни наставник Београдског правног факултета. Раздељен у секције, Конгрес је приступио научном раду и после дискусије нарочито у првој секцији, донео следеће резолуције по горе наведеним темама: Прва секција: „На постављено питање односа државнога и црквенога законодавства нарочито с обзиром на закључење брака узимајући поново у претрес ово питање Конгрес правника изражава жељу: „1. да се материјално лично и имовинско брачно право хитно регулише државним законом једнаким за све грађане; „2. да се уведе обавезии грађански брак; „3. да вођење матрикула врше државне власти а брачее спорове да решавају искључпво редовни државии судови." Друга секција: „Конгрес правника налази: да позитивни кривични прописи не обухватају у многим случајевима радње, којима се повређују општи и појединачни имовински интереси и да неки од тих прописа не пружају довољно нужне правне заштите тим интересима. „Ради успешније заштите тих општих и појединачних имовинских интереса Конгрес правника сматра, да прописи кривичних законодастава треба да буду измењени и допуњени тако, да одговарају потребама и приликама у имовинској сфери народног живота. „Тако примера ради треба: „1. да се народна радна снага заштити кррвичноправним прописима; „2. да се прописи кривичног зако-. ника допуном протегну: »а) на радње, којима се злоупотребљава положај и функције У чиљу стицања материјалних

добара (корупција, појаве код акционарских друштава, картели, трустови итд.) „б) на све радње којима се индиректно повређују општи и појединачни интереси, напосе свака безобзирна спекулација." Трећа секција: „Конгрес југословенских пр^вника сматра да је потребна: „1) измена одредаба о исправци данашњег Закона о штампи уопште, а нарочито хитно оживотворавање права на исправку; „2) да се право на исправку има признати сваком чији су правни интереси ма којим штампаним саставом повређени; „3) да се оцена умесности објављивања исправке има поверити суду". Четврта секција: „Шести Конгрес правника Краљевине Југославија у Загребу, сматрајући да је законитост уредаба производ природног историјског развоја уређења држава, нужна последица у логичном изграђивању правног поретка, потребна гарантија правне сигурности појединаца, важан фактор за одржање ауторитета државе и њених органа; „стоји на гледишту да издавање уредаба треба да се креће искључиво у оквиру законских овлашћења; „сматра да је за провођење правног начела законитости уредаба потребно дати могућност заинтересованим лицима да управно-судским путем траже поништење незаконитих уредаба, као што могу тражити и поништај управног акта којим је повређено њихово право или интерес основан на закону, тако да се на тај начин прибави потпуна гарантија правне сигурности; „а како је с друге стране за оцењивање законитости уредаба неопходан услов слободно и потпуно независно судство; „Конгрес сматра да је потребно у што потпунијем облику спровести у живот уставно начело судске независности и у вези с тим судијске сталности". Пета секција: „1 Правнички конгрес налази, да садашње стање нашег законодавства о таксама изискује хитно доношење новога закона о административним таксама .