Бранич

Број 9

,Б Р А Н И Ч"

Страна 513

„2, Овај закон треба: „а) да 3 'своји начело одвојености решавања о захтеву који подлежи плаћању такса од самога питања такса и начело да о питању таксе решавају за то надлежне стручне финансијске власти; „б) да висину такса прилагоди ослабљеној привредној снази народа". Шеста секција: „Конгрес правника сматра, да фискално оптерећење грађана у корист државних и самоуправних буџета, треба да буде у сразмери са народном имовином и народним дохотком. Проучавање прилика у нашој држави показује, да су се фискална оптерећења истина смањивала у току последњих година, али су се за исто време народна имовина и народни доходак смањили у још јачој мери, тако да јепроценат оптерећења данас знатно већи, него што је био раније. Отуда се долази до закључка, да је фискално оптерећење достигло свој максимум и да би финансијска политика требала да води рачуна о тој чињеници. Садашња оптерећења не могу остати дуже времена, ако се осетно не поправе економске прилике." Пошто су ове резолуције примљене у секцијама, пленум Конгреса 8. септембра примио их је једногласно, тако да оне претстављају по горњим питањима израз мишљења нашег највећег правничког форума у земљи. На завршној седници Конгреса 8. септембра реферисали су преставшши бугарских правника г.г. Др. Јосиа Фаденхехш, адвокат, претседник Савеза бугарских адв. Комора и проф. Универзитета у Софији и Др. Д.. Констанхаинов члан законодавне комисије при Министар. правде у Софији и то први о Законима који су у важности у Бугарској, веома стручно аналишући дух и народне потребе које су те законе изазвале и други о облицима станбеног власништва у Бугарској, нарочито о спратном власништву, дајући стручну и научну снагу о стању бугарског законодавства по овом питању. Пленум конгресни је саслушао са највећом пажњом г. г. бугарске референте, а правници, који су своје знање овим излагањима обогатили, дуготрајним пљескањима одали су захвалност г.г. референтима.

Пошто је изабрат нов конгресни одбор са г. Др. Мг.ланом М. Сшојадиновићем бив. Министром финансија на челу и одређена Врњачка бања за будуће место Конгреса, уз биране речи упућене г. Др. Политеу од стране г. Др. Стојадиновића, Конгрсс је се растао са својим претседником г. Др. Полишеом, који је достојно претстављао Конгрес правника у Дубровнику и Загребј, бурно манифестујући и симпатишући ранијем претседнику кога је почаствовао уз остале претседнике Конгреса, избором у почасни одбор Конгреса. Уз научни део овогодишњи Конгрес има и свој други, свеопшти, словенски део, јер је на њему, први пут после рата, узела удела делегаци:а најугледнијих бугарских правника. То је била прилика да се још један пут манифестује бугарско-југословенско братство и да се подвуче значај нове ере која је на помолу и која обећава нашим двама народима нову, бољу и срећнију будућност. Цараброд, Ниш, Београд, Младеноваци Топола, Винковци, Брод, Сисак и Загреб, хрватско Загорје са Вараждином, Книн, Сплит и Трогир, Дубровник, Котор и Цетиње,. Мостар и Сарајево, Ужице, Чачак, Краљево и Крушевац, — све су то етапе у великом путу бугарских и наших правника, све триумфи већи од већих. То су биле јединствене прилике да одлични говорници Југословени као г.г. Др. Иво Полишео, ЈХр. Драгољуб Аранђеловић и многи други и Бугари г.г. ЈХр. Јосиа Фаденхехш, Никола Георгијев и многи други, уз свој велнки говорнички таленат открију дубоку мисао њихових народа, која их је довела и ставила у службу велике идеје зближења Југословена и Бугара. Та идеја која снажно избија и носи напред, лебдела је над целокупним Конгресом. Наш народ умео је да отвори своју душу и да поштено и отворено каже да су нам Бугари браћа по језику и крви и да браћа, и ако су некада имала и оружане размирице, не могу заборавити да су браћа. Верујемо да су под тим утисцима браћа Бугари напустили нашу велику и лепу отаџбину, пошто су у разним деловима њеним видели исто одушевљење и исту решеност да се рђава прошлост заборави и да се припреми боља будућност. Утисак који су они на нас оставили