Бранич

Страна 514

„Б Р А Н И,Ч"

Број 9

такав је, да жалимо што нисмо могли луже да их задржимо у нашој земљи али смо уверени да ће размена и посета правника оба братска народа бити све значајнија и многобројнија како би преко правника, најпозванијих да воде народе, наша два народа дефинитивно пружила један другом руку на добро њих самих и овог дела Европе, који је до скора био поприште најкрвавијих ратова а који иде да послужи као модел узаврелој Европи, тако да се Балкан, у рђавом смислу те речи, не налази више код нас, већ много северније, Др, Видан О. Благојевић адвокат Резолуције Међународне иарламентарне ћонференције за тргобину. Међународна парламентарна конференција за трговину (Соп^бгепсе РагЈешепЈаЈге 1п1егпаИопа1е с!и Сошшегсе) одржала је своју овогодишњу деветнајесту сесију у Београду. Отворена 14. септембра, она је продужила свој рад по секцијама 14. и 15. септембра где су донете и резолуције које је прихватио пленум Конференције 16. септембра. Како су питања изучена на овој Конференцији од ширег значаја и донете резолуције оцењене од међународне јавности као веома важне, то их објављујемо јер оне имају значаја и за правнике. 1) Резолуција о регионалним пактовима. „Регионални пактови имају свој разлог постојања и сматрају се као корисни ако им је циљ: „1) да удружују у првом реду државе у интересу ефикасне економске обнове њихових територија; „2) да служе као привремене етапе у правцу царинског зближења између земаља, то јест у правцу либералног режима у међународној трговнни". 2) Резолуција о трговинској размени. „Међународна парламентарна трговинска конференција сматра да је неопходно потребно следеће, да би се што пре изашло на крај са привредном кризом, чије попуштање већ наговештавају извесни срећни знаци; „да приликом будућих међународних преговора служе као основица

конструктивне замисли са првог заседања Лондонске конференције; „да државе, а напосе европске државе укину или ублаже протекционистичке мере, и то било на аутономни начин, било у сагласности са другим државама, после двостраних или многобројних споразума, те да те споразуме што боље прилагоде својим интересима; „најзад, да се економско зближење међу појединим државама, које треба толико желети, не оствари на начин који ће шкодити интересима других држава, т. ј, на начин да начело највећма повлашћене државе остане главно руководеће начело европске трговинске политике, те да преференције буду само изузетци, оправдани правилним уређењем преференцијалне пијаце, а не да буду сретства за повећање царинских преграда према производима других држава. „Међународна парламентарна трговинска конференција, убеђена да са чисто привредног гледишта постоје основи који допуштају остварење горе наведених замисли, упућује хитан апел свим државама, тражећи од њих да се што је могуће искреније потруде да уклоне или бар да ублаже све узроке неспоразума насталих из политичких побуда. Једино расветљавање међународне политичке ситуације може знатно да олакша међународне трговинске односе, којима би, ако тога не буде, беспрекидно претиле бојазни од непознатих и непредвиђених опасности". 3) Резолуција о железничким аранжманима. „Међународна парламентарна трговинска конференција, убеђена је „да је појачање железничког саобраћаја (путничког и робног), контактом који тај саобраћај ствара и разменом коју он врши међу народима, један од главних чиннлаца моралне и привредне обнове Европе; „да је потребно, да би се постигло то појачање, да се оствари један међународни европски железнички пут који би одговарао заједничком општем интересу и који би могао у првом редудаужива нека посебна преимућства па чак и извесне повластице са гледишта чисто националног интереса; „изражава жељу: „да се усвоје мере подесне за из-