Бранич

Број 10 „Б Р А Н И Ч" Страна 587

готово сама хартија и коверат стају адвоката код такве једне ствари два динара, а шта остаје за живот адвокату, нарочито ако такве послове не ради у веома великом обиму. Савестан рад адвоката треба примерно наградити и од адвоката, који су носиоци јавног живота код нас, не треба стварати једну бедну пролетерску класу. Од тога највећу штету имаће сама држава, јер ће на тај начин бити адвокати приморани у борби за опстанак, да се служе и оним сретствима, којима се културни људи њиховог ранга иначе никад не би служили. Израчунавање награда адвоката по предлогу Тарифе тако је компликовано да би зато требали да најме нарочите рачунске људе, а такође и судовима ће бити врло тешко да се у овом израчунавању снађу. Судови сигурно имају друга посла а не да губе своје драгоцено време на сабирање ставова из Тарифе који износе према горе наведеном чак незнатну суму од два динара. Пошто је све ово било предмет опсежне дискусије, Пословни одбор донео је закључак; 1) Да свака Комора хитно изради елаборат у коме ћа изнети све своје примедбе на поменуте предлоге и свој евентуални контрапредлог, који се има послати свима другим Коморама најдаље до 10. октобра 1934. год. 2) Свака Комора има да пошаље најдаље до 16. октобра 1934. год. Адвокатској комори у Загребу свој елаборат са контрапредлогом и са примедбама на елаборате осталих комора. 3) У Загребу се има састати Редакциони одбор између 20. и 22. октобра 1934. год. да том приликом изврши дефинитивну редакцију за предлог извештаја који ће Савез адвокатских комора доставити Министарству. У овај Редакциони одбор шаљу Коморе по једног делегата али ће радити и са онолико чланова колико их дође. 4) Када Редакциони одбор заврши свој рад, а најдаље између 26. и 27. октобра, састаће се управа Савеза опет у Београду, те ће нацрт састављен у Загребу за одговор Министарству правде узети у претрес и саставити његов дефинитивни текст. Исти ће умножити и доставити свима сенаторима и посланицама-адвокатима, ко-

је ће уједно позвати на конференцију и са њима утврдити даљи рад по овој ствари. На овај начин адвокати ће учинити све да заштите соој ред од горњег предлога Тарифе и Правилника, уверени, да ће их у томе помоћи и сва поштена јавност и сви сенатори и народни посланици-адвокати као и да ће се наћи у Министарству правде потребно разумевање за ову велику борбу адвоката за опстанак. В. Б. Уредба о устано&љешу среских и оћружних судоћа на једном делу Апелационог суда у Сћопљу и Велићог суда у Подгорици. На основу става 1. § 21. Фин. зак. за 1934-35. год. Г. Министар правде прописао је горњу Уредбу на дан 4. октобра 1934. год. под бр. 92520 и иста је објављена у Службеним новинама. На овај начин довршено је велико дело изједначења организације судова у нашој земљи, тако да ће се моћи нови закони, који предвиђају среске и окружне судове, примењивати на целокупној државној територији. На тај начин спровешће се принцип да једна држава мора имати једну организацију судова који примењују једне законе, те је тако истакнут довољно и велики политички значај доношења ове Уредбе, коју сви правници морају поздравити а у првом реду адвокати који су од увек стајали на принципу: једна држава, једни закони, једно судство. Срески судови установљени су у следећим местима а за управне срезове и то: I За управне срезове битољски и мориховски са седиштем у Бишољу; за управни срез преспански са седиштем у Ресну. II За управне срезове велешки и овчепољски са . седиштем у Велесу; за управне срезове кавадарски и неготински са седиштем у Каиадару. III За управне срезове митровички и дренички са седиштем у Косовској Мишровици; за управни срез вучитрнски са седиштем у Вучитрну. IV За управни срез жеглиговски са седиштем у Куманову; за управни срез кратовски са седиштем у Крашову; за управни срез кривопаланачки са седиштем у Кривој Паланци; за