Бранич
сБрој 11
„Б Р А Н И Ч"
Страна 617
•свога мужа без његовог пристанка те му се више не врати ни на његов изричан позив преко надлежног пароха да му хе врати на продужење брачног живота. Ових услова злобног напуштања брачног друга нема у државним законима. Они су чист производ црквене законодавне власти. б) Брачни правилник под насловом „Нестанак брачног друга" детаљније је разрадио „неизвесно осуство" из грађ. законика и предвидео краћи рок. По § 97 Правилника, брак се разводи због нестанка једног лица које је напустило заједничко боравиште и брачну заједницу и удаљило се у непознато место, па се није повратило на продужење брачног живота нити се јавило своме брачном другу, — за време од 2 године од дана одласка. Ако се такво лице по § 98 не јави кроз накнадну 1 годину по позиву црквене власти, брак се разводи под претпоставком смрти отумаралог лица. У случају да се оглашени за мртвог одн. несталог доцније врати са захтевом да се васпостави стара брачна веза са својим другом који је већ ступио у нови брак, онда ће се стари брак моћи васпоставити једино по пристанку другог -брачника из новог брака. ад 5.) Противно чл. 6 цркв. Устава, Брачни правилник у § 74 изрично признаје важност држ. закона у погледу права и дужности родитеља према деци с тим, да су родитељи и старатељи из §77 још обавезни: да крсте своју децу у православној цркви; васпитавају своју децу у духу православне вере и морала; старају се да деца од малена врше све верске дужности чланова прав. цркве које одговарају њиховом узрасту и врше све остале дужности, да се деца гаје и васпитавају у прав. вери. Исто тако прав. црква и за усвојење изрично признаје важност држ. закона с тим да је обавезан и црквени обред. Овим обредом врши се уједно и црквено усвојење према § 76 које може и да престане кад га надлежни архијереј поништи. Са престанком црквеног усвојења престаје и сродство по усвојењу. Ово је врло интересантна и важна материја која се регулише на досад непознат начин и о њој мора бити више речи и дискусије. Засновано сродство по усвојењу врло је важно у наследно правним односима. Услед оваквог великог значаја држ. закон је прописао извесне строге формалне услове под којима се усвојење врши. Између осталих закон је прописао да се судска потврда на уговору о усвојењу може ставити тек пошто изврши обред усвајања свештеник и кмет потпише писмено о споразуму за усвајање. Брачни правилник не води рачуна о важности државних закона о свршеном правном послу, из кога црква не може више да повлачи и ништи извршени свој црквени обред. Кад црква свој извр-