Бранич
Број 11
,Б РАНИЧ'
Страна 627
повуче тужбу, и само и једино у том случају допушта доношење пресуде због одрицања, по предлогу туженика. Изложено мишљење категорички заступају Верона-Цуља (Кбментар грађанског парничног поступка стр. 426 и 575.) и др. Јосип Руцнер (Повлачење тужбе и одрицање од тужбеног захтева, чланак објављен у Мјесечнику за 1934. годину бр. 5.). Противно гледиште заступају др. Аранђеловић (Грађанско-процесно право књ. II стр. 12) и М. Кукољац (Повлачење тужбе по новом гр. п. п. чланак објављен у октобарској свесци Архива за 1934 г.). Поред осталог и чињеница да се тужба повучена са одрицањем тужбеног захтева не може више подићи (§ 332 од. 6.), довољна је гаранција да туженик неће више моћи бити узнемираван од тужиоца, те зато не постоји никаква ни практична потреба за доношење пресуде по § 490. У место да истиче ексцепцију пресуђене ствари, која је процесно-правне природе, туженик ће истаћи ексцепцију одрицања тужбеног захтева, која је материјално-правне природе. И у једном и другом случају крајњи резултат је исти, јер се ствар покренута новом тужбом, свршава негативно по тужиоца и то у првом случају одбачајем тужбе (закључком), а у другом случају губљењем парнице (коначном пресудом). II Одрицањв од тужбеног захтева, без аовлачења тужбе, на први поглед изгледа немогућно и неприродно, мада је и ако неприродно, ипак могућно. Тужба, по § 321 „треба да садржи оиредељено тражење, као и у иојединостима кратко и иотиуно навођење чињеница, на којима се оснива захтев тужиочев у главним и саоредним стварима. Тако исто треба тачно и у појединостима назначити доказна средства, којима тужилац намерава да се послужи на расправи ради доказивања својих чињеничних тврђења". То „оаредељено тражење" у тужби није ништа друго до „ тужбени захтев". То опредељено тражење или тај тужбени захтев, што је једно те исто, чини суштину саме тужбе, а у исто време то и јесте, једини и искључиви, циљ тужбе. Јер, у осталом, тужба се ради тога опредељеног тражења и подиже, па ма у чему се то тражење, или тај тужбени захтев састајао. Тужбено тражење или тужбени захтев увек мора имати за циљ реалисање неког права, у материјалном смислу, или утврђивање неког односа важног за то право. Све то најречитије доказује да тужбени захтев чини, истовремено, и суштину и циљ тужбе. Све оно што се у тужби налази, изван тужбеног захтева, спореднијег је значаја и служи самом тужбеном захтеву као таквом.