Бранич

Страна 640

„Б Р А Н И Ч"

Број 11

зира на вредност спора, не водећи рачуна о томе да ли се главна иарница води иред судијом иојединцем. Овакав пропис § 6 нелогичан је и у противречности са прописом §§ 117, 91 и 93 гр. п.п. Ако би се став трећи § 6 применио онако како гласи, онда би се све тужбе о главном мешању, по споровима који се воде пред већем Окружног суда, подносиле не већу, као „ суду главне иарнице " већ судији појединцу. То подношење акта о главном мешању код судије појединца не би значило у правом смислу речи мешање у епор, пошто код судије појединца за конкретни случај и не постоји никакав спор нити главна парница у коју би умешач имао да се умеша. Тиме би и сама институција главног мешања изгубила свој процесуални значај и корист, а која се састоји у томе, да се пред истим судом, пред истим форумом расправи спор о једној ствари о којој се већ споре два лица. По нашем мишљењу, прописи §§ 91 и 93 с једне стране, и § 6 став трећи, с друге стране, могу остати један поред других ако се став трећи § 6 схвати тако, да је судија појединац надлежан за расправљање спорова по главном мешању без обзира на вредност умешачевог тражења, ако се главна иарница већ расиравља иред судијом иојединцем. Ово и овако тумачење, као што смо навели, налаже сама институција главног мешања. Иначе ако ће се главна парница водити пред једним судом-форумом, а главно мешање пред другим, онда то мешање губи свој процесуални значај и корист; то не би било никакво мешање, већ сасвим други одвојени спор, који не би имао никакве процесуалне везе са главним спором, већ само евентуално материјалне правне везе у колико би један од њих био од прејудицијелног значаја за други. Поводом једног иегативног сукоба надлежности између судије појединца једног окружног суда и већа истог суда, Београдски Апелациони суд донео је закључак, да је за извиђање спора Н. Н. (као тужиоца — главног умешача) противу М. М. и К. К. (као тужених и странака главне парнице) надлежан судија појединац зато, што су по § 6 гр. п. п. сви спорови о главним интервенцијама, без обзира на вредност, дати у надлежност судије појединца. О пропису § 91 гр. п. п. Апелациони суд и не говори у својим разлозима, мада је се судија појединац, одбијајући надлежност позивао на тај пропис, јер се је главна парница водила пред већем, пошто је вредност спора била 600.000.— динара. Кад сам § 91 носи наслов: „Надлежност главне парнице", онда се не може узети да је судија појединац суд главне парнице, кад се главна парница води пред већем. Судија појединац и ако је судија окружног суда, он је засебан од већа, различит суд у процесуалном смислу, чија је судска власт законом пред-