Бранич

Број 11

.БРАНИЧ'

Страна 641

виђена (в. §§ 5 и 6 гр. п. п.). Да је за расправљање по главном мешању увек надлежан суд главне аарнице и да је законодавац то консеквенто провео, у прилог иде и § 93 гр>. п. п. који наређује, да ће за расправљање по главном мешању бити надлежан суд главне парнице и ако он не би био стварно надлежан. Ми мислимо да је и став трећи § 6 само рђаво редигован, а да је и он хтео да се главно ме<шање расправи пред судом главне парнице, па је казао, да ће и судија појединац расправљати о главном мешању без обзира на вредност, али није речено, а што би било сасвим логично, ако се и главна парница води пред судијом по» јединцем. По овоме питању и овако постављеном не говори ни један од коментатора новог грађанског парничног поступка, осим Верона-Зуља у свом коментару, који заступају наше гледиште. Коментаришући § 91 гр. п. п. поред осталог они наводе: „По § 6 ст. III рјешаваће по главном мешању код зборних судова судија појединац без обзира на вредност спора. Ово је наређење оправдано и логично само у толико,, у колико се и главна парница води пред судијом појединцем али је све то нелогично и неоправдано када се главна парница води пред већем, јер нема никаква разлога, зашто би главни умешач добивао слабије гаранције састава суда у случају главног мешања, него да је исту парницу повео против сваког појединог супарничара напосе, или против обојице заједно, али код другог надлежног суда, или по окончању главне парнице. Околност, што се по § 251 могу спојити у заједничку расправу пред већем и парнице, које се воде пред судијом појединцем, није још довољан разлог да се правда противно мишљење". И заиста, чиме да се оправда конкретан случај, по коме је Апелациони суд нашао да је за расправу тражења умешачевог против парничара главне парнице надлежан судија појединац, а за странке главне парнице надлежно веће. Спор се води око истих 600.000.— дин. и по тужби коју је поднео главни умешач противу оба парничара те главне парнице. Није ли најлогичније и процесуално најкорисније да се оба спора расправе пред истим судом, истим форумом, истим већем? Због чега да главни умешач који има увек двојицу иротиву себе, да ужива мању гаранцију у погледу састава суда? По § 254 гр. п. п., ако одлучивање о главној парници зависи сасвим или од части од исхода интервенционе парнице (парнице по главном мешању), веће може по предлогу наредити прекид поступка по главној парници ако се оспорава допустивост главног мешања, т. ј. ако се оспорава тражење главног умешача. И ова законска одредба о прекиду поступка може се правилно применити само онда ако се и главна и интервенциона парница води пред истим судом.