Бранич

ЈБрој 11

,Б Р А Н И Ч"

Страна 647

По наређењу бр. 5 наведеног прописа, обнова спора може се тражити и допустити ако постоји гез јис31са1а — § 507 грп. п., али под условом, да постоји истоветност у погледу парничара и предмета који је био пресуђен пре поведеног спора, а за чији се поступак и тражи обновљење, с тим, да странка докаже немогућност употребе раније донете пресуде, која се побија, и ако странка без своје кривње није била кадра да те околности изнесе пре закључења усмене расправе по којој је донесена пресуда суда првог степена. Најзад битан и последњи захтев за обновљење поступ/ка, изискује странкино доцније сазнање нових чињеница и доказних средстава а не за време вођења и пресуђења прзога спора, као и постојање немогућности употребе нових чињеница и доказних средстава до којих је дошла за време вођења овога спора, већ да је немогућност употребе наступила сада — у моменту подизања тужбе за обнову. Главно је то, да нове чињенице и нова доказна средства за обнову поступка важе само онда, када би били од утицаја ради повољнијег решења овога спора од решења првобитног спора. У оваквом случају, остављено је суду да приликом решења о давању дозволе обнове, стекне уверење да постоји могућност утицаја у погледу нових чињеница и доказних средстава за решење главне ствари у обнови, ако би се обнова дозволила по захтеву парничара а у одбрани његових интереса очевидно јасних ради утврђења права у новоме обновљеном спору. Надлежност за тужбе због ништавости и за обновљење. У горњем пропису предвиђене су заједничке одредбе у погледу надлежности за обе тужбе, чија је надлежност независна од вредности спора у парници ради обновљења, нити се споразумом парничара може мењати надлежност у смислу § 90 у в. 101 став 3 грп. п. што о овоме мора суд водити рачуна по службеној дужности. За тужбу због ништавости, као и за тужбу за обновљење, подигнуту због каквог кажњивог дела судије (бр. 3 реченица друга, — § 624), искључиво је надлежан суд, који је донео прееуду, која се тужбом побија. Ако се тужбом побијају пресуде донесене у истом правном спору од судова различитих степена, онда је надлежан највиши од тих судова. У свима осталим случајевима (§ 624 бр. 1, 2, 3 реченица прва, 4—6, § 625), мора се тужба за обнову поднети парничном суду првога степена, а када се разлог побијања тиче саме пресуде, суду вишега степена. Кадјеупитању реална надлежност судова, онда вредност спора ниуколико не може утицати на саму надлеж-