Бранич

Број 11

„БРАНИЧ'

Страна 653

Према чл. 12 Закона о исплати ратне штете „наређења Управе за ратну штету о повраћајима имају снагу извршне пресуде". Решење Управе за ратну штету у наведеном случају садржи наређење о повраћају 50% више извршених набавака на рачун реперација па оно у смислу наведеног законског прописа има снагу извршне пресуде. С обзиром на то Министар финансија није био уопште надлежан да цени законитост овог решења Управе за ратну штету, као што није надлежан да цени законитост извршне пресуде. Министар је имао само ту власт, да се постара да Управа за ратну штету, у смислу чл. 8 Закона о исплати ратне штете, буде боље састављена, ако налази да она рђаво примењује закон, али друге власти, у погледу тих одлука Управе за .ратну штету, он нема. Истина, г. Марковић је као Министар правде донео Правилник о извршењу тога закона, у чијем је чл. 9 прописано да су одлуке Управе за ратну штету извршне, али је у другом ставу исте одредбе додато: ,,но, ако одлуке не би биле на закону основане, може их Министар правде..." (односно сада Министар финансија) „...задржати од извршења, као надзорна власт Управе за ратну штету". Али овај пропис, у колико би се односио на наређења Управе за ратну штету о повраћајима, противан је реченој одредби чл. 12 пом. закона па се не може применити односно не важи. Зато се у случајевима о којима је овде реч, у спору г. Јоцића имао применити закон а не чл. 9 пом. Правилника. Другим речима, Министар финансија имао се огласити за ненадлежног да цени законитост одлуке Управе за ратну штету. Јер, Министар правде био је овлашћен Законом о исплати ратне штете да пропише Правилник за извршење тога Закона а не и да тим Правилником мења закон. Зато и објашњење г. Марковића, које је дао у своме чланку да би оправдао законитост те одредбе Правилника, не може у томе ништа изменити. У томе објашњењу он наводи како је Скупштинском одбору скренуо пажњу као Министар правде, да је врло незгодно „са гледишта управне организације власти као и са гледишта врло крупних интереса и приватних грађана и саме државе", да се Одбору (Управи) за ратну штету да оваква једна неограничена власт „и у оним питањима која су законским прописима уређена". Наиме, он објашњава, да код питања која нису законом изрично уређења а која се тичу фактичке примене закона и додељивања накнаде штете и репарација, да Одбор одлучује по своме нахођењу, по обзирима правичности и целисходности. Али код оних питања, која су законом изрично уређена, да се не може очекивати од Одбора за ратну штету да ће увек погодити прави смисао закона. Зато је, вели,