Бранич

Број 11

„Б Р А Н И Ч"

Страна 671

ник може сазвати ванредне састанке Сталног савета у Женеви или у којем другом месту. Чл. 3. Садашњи претседник Сталног савета је грчки министар иностраних послова за период од једне године почев од 9 фебруара 1934 године, датума потписа Пакта Балканског споразума у Атини. Од 9 фебруара 1935 године претседништво Сталног савета прећиће са пуним правом на румунског министра иностраних послова; од 9 фебруара 1936 године на турског министра иностраних послова, а од 9 фебруара 1937 године на југословенског министра иностраних послова. Претседништво ће прелазити затим на исти начин азбучним редом (Грчка, Румунија, Турска и Југославија) за исто трајање од једне године, почев од 9 фебруара. Претседник узима иницијативу односно одређивања датума и места састанка и одлучује о дневном реду и припрема решења која треба усвојити". „Чл. 4. У свима питањима која су дискутована, као и у свима усвојеним решењима, било односа између држава Балканског споразума било што се тиче односа са трећим силама, принцип апсолутне једнакости четири државе је строго поштован. „Чл. 5. Установљава се један економски консултативни савет држава Балканског споразума за поступну координацију економских односа четири државе. „Савет ће бити састављен од специјалиста и стручњака у економским, трговинским и финансијским питањии функционисаће као помоћни саветодавни орган Сталног савета. ,Чл. 6. Стални савет може установити и друге органе сталне или привремене, комисије или одборе било за једно нарочито питање, било за групе одређених питања у циљу да их проучавају и да припремају њихова решења за Стални савет. Сви ти органи имаће саветодавни и помоћни карактер. „Чл. 7. Отвара се секретаријат Сталног савета. Његово седиште се утврђује увек за једну годину у престоници претседника Сталног савета. „За Грчку републику, Максимос, с. р. „За Краљевину Румунију, Никола Тишулеско, с. р.

„За Републику Турску, др. Тевфик Ружди беј, с. р. „За Краљевину Југославију, др. Божидар Пурић, с. р." 3. Сшашуш Економског консулташивног савеша Балканског саоразума. „Чл. 1. Економски савет Балканског споразума састављен је од четири националне секције: грчке, румунске, турске и југословенске. „Чл. 2. Свака секција нмаће као чланове 5 делегата и то: ,,а) за трговинску политику уопште; ,,б) за пољопривредна питања; „в) за индустријска питања; „г) за финансијска и кредитна питања и за централне емисионе банке; „д) за саобраћајна питања. „Чл. 3. У свакој секцији моћиће да буду постављени стручњаци и специјалисти који познају практичан економски живот да би помогли делегатима у испитивању економске активности четири земље. „Секције ће моћи такође да се деле на одборе, који ће се бавити питањима или групама нарочитих питања. „Чл. 4. Свака секција припремасвоје статуте и своје конкретне предлоге у свима националним састанцима. „Све четири секције састају се редовно најмање два пута годишње, редом у престоницама сваке земље, ради координирања својих специјалних радова по секцијама и ради нрипремања њихових заједничких предлога, које затим подносе Сталном савету на одлучивање. „Чл. 5. Детаљи предмета статута Економског савета као и његов унутрашњи правилник биће предмет позније одлуке Сталног савета. За сада Стални савет одлучује да се Економски савет има састати у току идућих пет месеци и то једанпут у Атини и једанпут у Анкари да би могли поднети приликом састанка Сталног савета, који ће се одржати 10маја1935 године у Букурешту, један детаљан извештај целог Економског савета у следећим питањима: ,,а) појачање економских и трговинских односа између држава-потписница Балканског споразума; „б) развијање интербалканских комуникација, а нарочито оних које ће, искоришћујући Дунав и Црно Море, дозволити да се оживи размена балканских држава и Централне Европе