Бранич

Страна 670

„Б Р А Н И Ч"

Број II

цији Гази Мустафи Кемал-паши за његову генијалну далековидост којом управља судбином турског народа, будућношћу мира и напретка, чије ће благотворно дејство осетити цео свет, „За време својих већања Савет је претресао општу политичку ситуацију и њене могуће реперкусије на Балкану. „Дошао је до једнодушног закључка не само да неће бити угрожен балкански мир, него ако би то било на другој страни, координираном акцијом Балкански споразум уз помоћ других мирољубивих фактора, осчаће господар ситуације. „Стални савет примио је са задовољством к знању непрекидни напредак у односима са Балканским државама које нису чланице овог споразума и одлуку донету од стране држава чланица Балканског споразума да приступе правилном решењу свих отворених питања са суседним Балканским државама. „Стални савет приступио је изради статута Балканског споразума. Балкански споразум имаће и надаље као главни орган Савет министара иностраних послова четири државе, али ће имати такође као своје подручне органе: Стални секретаријат и Економско-конзултативни савет. „Економски савет биће образован од делегата наименованих од стране све четири државе. Он се мора састати у року од пет идућих месеца један пут у Атини а други пут у Ангори, како би могао поднети, у мају 1935 године у Букурешту, један опсежан извештај о следећим питањима: „а) Унапређивање трговине економских односа између држава Балканског споразума. „б) Развој међубалканских саобраћајних сретстава, нарочито оних која се користе Дунавом и Црним морем, која ће омогућити појачање размене између балканских земаља и Централне Европе са Азијом, као и остала поморска саобраћајна средства. „в) Могућност оснивања Балканске банке. „г) Туризам уопште. „Осим тога, Стални савет одлучио је да се установи измена обавештења која могу интересовати друге чланове ■ да се образује једна комисија која ће предложити мере за олакшање са-

радње органа безбедности држава чланица Балканског споразума. Стални савет одлучио је исто тако да се образује једна комисија која ће имати за дужност изучавање методе којом треба постићи хармонизацију, а ако је могућно и изједначење извесних делова законодавства држава чланица Балканских споразума. „Да би изразио своје високо уважавање мирољубивог дела које претставља уговор Саведра Ламаса о ненападању и измирењу закључен иницијативом Републике аргентинске 10 октобра 1933 у Рио де Жанејру, Стални савет одлучио је најзад да испита формулу која ће му допустнти приступање овом уговору, поштујући стриктно националне интересе држава чланица. „Први наредни састанак Сталног савета Балканског споразума одржаће се у Букурешту поводом националног румунског празника, 10 маја 1935 године. Ако догађаји то буду захтевали, претседник садашњег Савета може сазвати ванредни састанакумеђувремену". 2. Статут организацаје Балканског сиоразума. „Желећи да одрже и организују мир, имајући чврсту вољу да појачају економске односе са свима државама без разлике, а нарочито између потписница Балканског споразума, „Решене да пријатељским и савезничким односима који постоје између четири државе, дају једну органску чврсту основу, „Убеђене у потребу да остваре ту стабилност установљавањем једног управног органа своје заједничке политике, одлучиле су да потврде праксу њиховог заједничког рада оствареног од потписница Балканског споразум® и да утврде за будућност што следује: „Чл. 1. Установљава се један Стални савет држава Балканског споразума, као управни орган заједничке политичке групе четири државе. Одлуке Сталног савета доносиће се једногласно. Чл. 2. Стални Савет ван својих редовних односа дипломатским путем, састајаће се редовно најмање два пута годишње. Годишњи редовни састанпи одржаће се редом у свакој од четири државе. „Ако се појави потреба претсед-

ј Ј