Бранич

Број 12

,БР АНИЧ'

Страна 693

епархијски црквени суд није више орган државне власти већ лични орган епархијског архијереја, који је по чл. 110 председник суда а по чл. 111 предлаже Св. Арх. Синоду чланове за тај свој суд. Предложени чланови имају бити само потврђени али не и одбачени од стране Синода ако се са предлогом он не би сложио. Конзеквентност је оправдана. Са предложеним члановима радиће у суду архијереј који тиме стиче право да себи бира сараднике који у свему одобравају његов рад. По чл. 111 у вези чл. 117 епархијски суд је састављен од председника, два члана и деловође, дакле, као колегијалан он је по чл. 129 цркв. устава стварно надлежан: за суђење спорова о ваљаности, поништају и разводу брака и решава о издржавању жене за време трајања и по свршеној парници; код које ће парничне стране за то време бити деца; да ли ће муж дати деци стално издржавање и по свршетку парнице; код кога ће родитеља остати деца и ко ће сносити трошкове њиховог издржавања. Висину издржавања одредиће редован грађански суд. По чл. 74 Велики црквени суд у другом и последњем. степену разматра, одобрава, преиначава и поништава решења и пресуде епархијских судова по службеној дужности о парници за поништај брака, док остала решења и пресуде из брачних спорова по изјављеном незадовољству. II. Св. Арх. Сабор као што је својим Брачним правилником погазио државне позитивне законе, исто тако њих је погазио и својим објављеним судским поступком. Када је црквена јерархија добила од државе овлашћење у начелу, да може прописати свој спец. судски поступак ни у ком случају држава није јерархији дозволила да тај поступак донесе по свом личном нахођењу изван већ постојећих државних закона о истим дисциплинама. Црквено судски поступак може у себи садржавати све оне одредбе које не би вређале устаљене правне принципе који се не могу газити. Закон и устав српске православне цркве као државни закони, поред оних других који регулисавају основне принципе власти и правног поретка, — ударили су пут новом црквеном судском поступку и изван њих ништа ново не може бити ни створено нити може бити постојеће уништено, проширено или преиначено по вољи црквених власти. Ни један извор црквене власти из чл. 6 цркв. устава није дао право црквеној јерархији да може донети овако незаконито процесно право за своје црквено судство. Црквена јерархија материјал за донето своје процесно право црпела је из своје личне воље без обзира на већ постојеће