Бранич

©рој 12

„Б Р А Н И Ч"

Страна 695

26 могу бити и пароси, — као својим повереницима одн. истражним судијама т. ј. судијама појединцима. Оваква делегација власти апсолутно не постоји у црквеном уставу и она је чиста произвољиа творевина поступка одн. његовог творца. Делегације једино може да буде у случају чл. 118 устава, када отсутног члана суда може да замени секретар који мора у најмању руку да испуњава све личне услове из чл. 113 устава т. ј. да има прописане школске квалификације и одређен број година службовања, јер су по чл. 117 пуноважне одлуке суда само оне, које су донете у потпуном судском већу. Према оваквим јасним законским одредбама, све оно што би урадили судски повереници као појединачне или истражне судије по § 164 поступка — па имали или не квалификације чланова суда из цркв. устава, нема нити може имати правне важности, јер они нису чланови суда потврђени избором Синода и као такви не могу да доносе никакве пуноважне ни привремене ни сталне наредбе у име и за суд па без обзира од колике је важности све оно што се у бракоразводном или црквено кривичном спору, истражује, решава и суди. Према оваквом законском стању ствари, сваки рад судских повереника у кривично правном или брачно правном поступку пред црквеним судом, мора да буде ништав, јер функције ових лица у основи није предвидео ни одредио ни црквени закон ни црквени устав нити пак какав други државни закон. Другим речима функције ових лица није ни могао ни смео да измисли и установи ни Св. Арх. Сабор, јер за њих није имао никаква законска овлашћења. Поред овог законског недостатка за ново произвођење судија у црквено судском поступку, ипак је Св. Арх. Сабор за њих конзеквентно одредио надлежност у прописима §§ 243—252 поступка. По овим прописима повереник има права и дужност издавати привремене наредбе о регулисању односа за време трајања бракоразводне парнице а за које не постоји споразум странака. Повереник као судија појединац, привременом наредбом пуноважно расправља питање одвојеног живота жене, додељивања деце једном од родитеља као и издржавање жене и деце. Чим повереник донесе привремену наредбу по овим питањима, дужност му је да исту одмах достави не само странкама већ и надлежном грађанском суду, да он одреди висину издржавања жене и деце у см. § 28 тач. 4. и § 307 поступка. У место да и ове наредбе доноси веће као једино надлежно, § 276 сл. а. у вези § 277-11 цркв. поступка прописује се, да жалбу на овакву повереникову привремену наредбу, расматра у другом и последњем степену колегијум епарх. суда који је у ствари и ту наредбу требао да донесе у првом степену по чл. 129 цркв. устава. Дакле, у место да овај колегијум буде суд