Бранич

Страна 696

„БРАНИЧ'

Број 12"!

првог степена он је црквеним поступком мимо закона, одређен за суд другог и последњег степена. 2) Веће суда на основу § 237 цркв. поступка у пресуди о брачном спору има да донесе и одлуку о свима споредним захтевима из § 243 и ако је о њима већ била донета привремена наредба судије појединца. Веће пресуду доставља и надлежном грађанском суду да одреди висину издржавања жени и деци одн. деци у сваком случају ако нису додељена оцу на издржавање, старање и васпитање. Прк доношењу ових одредаба поступка, Св. Арх. Сабор вољно није хтео знати основно начело грађанског парничног поступка да, где нема тужиоца ту нема ни суђења. Грађански судови ни једну привремену наредбу или пресуду о питању издржавања жене или деце, неће по званичној дужности у опште да узму у поступак све донде, док се на основу њих не појави легитиман тужилац са уредном тужбом противу туженог који има тај захтев да задовољи. Осим тога грађански суд одбиће сваку тужбу за издржавање поднету на основу „привремене наредбе судије појединца црквеног суда" чију функцију у основи не може признати, јер је није установио ни један државни закон. Црквени поступак не може да натера редован грађански суд, да призна онај службени рад црквеног суда који није донео надлежан и законом одређени орган. Санкција из § 250 цркв. поступка умрла је пре но што се и родила. Овај пропис никада не може и несме да дође у примену са разлога, што црквени суд никаквим жалбама не може да натера редован суд да погази закон и уради оно што му закон не дозвољава. Услед оваквог нехармоничног црквеног и државно грађанског судства и могућан је један скоро објављени случај (Политика од 25 нов. 1934 год.) црквене пресуде по којој је „разведени" муж „Михаило" ослобођен дужности да даје издржавање својој „неразведеној" жени „Ивки", ипак љубљанским грађанским судом осуђен да жени даје издржавање, пошто за њу не важи пресуда прав. црквеног суда о разводу брака и издржавању. Дакле, Михаило је у ствари ожењен и неожењен. 3) Црквено судски поступак је опширан. У њему се тешко може снаћи и правник од заната. Због овакве своје карактеристике, сам је црквени устав у чл. 112 прописао а § 13 поступка поново нагласио, да чланови епархијског црквеног суда морају имати свршене више богословске науке а по могућности и правне науке поред захтева да имају најмање 10 година црквено судске или црквено административне службе. Да је овај црквено судски поступак тако прост и приступачан сваком просечном лаику, ни у ком случају од црквених судија не би се -морале тражити ове квалификације већ би судије могле