Бранич

Јброј 12

,Б Р А Н И Ч"

Страна 697

бити и какве примирителне судије, које суде просто, по -својој савести, знању и умењу. Другим речима у бракоразводним парницама судило би се просто и поротски како је то радио и Кнез Милош када је и судство имао у својим ^рукама. Међутим, са овим писаним поступком од 316 садржином богатих параграфа као и другим црквеним законодавством, није такав случај. Овакво законодавство као компликовано и врло заметно изазвало је потребу за одредбе о оваквим квалификацијама судија. Како се за судије у опште тражи стручна спрема, то је законодавац у начелу одредио да и парничне странке не буду о закону необавештене, већ да се и оне од евентуалне штете обезбеде и заштите на тај начин, што ће и оне пред судом бити заступане исто толико стручним лицима колико су бар стручне и саме судије. Оваква стручна лица, која у виду заната заступају туђе правне интересе пред судовима, држава је издвојила у један засебан ред адвоката и дала му јавно правни карактер у см. § 1 закона о адвокатима који је про;писом § 20 адвокатима дао право и дужност да странке заступају пред свима судовима и др. властима у земљи. Ни закон ни устав срп. прав. цркве овај законски пропас није дерогирао, што значи да по црквеном судском поступку, који у ствари и није нити може бити закон, — адвокати ни у ком случају не могу бити одстрањени од заступања странака и пред црквеним судовима. Ако се то ипак учини и они буду силом одстрањени од суђења, онда представник суда врши насиље и противзаконитост која за собом повлачи крив. правне санкције редовног правосуђа. Црквена јерархија државне законе признаје и не признаје што зависи од момента њене воље и њеног личног схватања интереса. о вакво схватање је у основи погрешно и противно не само позитивним законима ове земље који важе за све и свакога, већ је противно и логичком схватању средине у којој и сама црква живи и ради. Ако један закон у земљи већ постоји као важећи, онда он важи за све грађане и власти подједнако, сем ако у самом закону није изрично учињен какав изузетак. Гр. парн. поступак у § 128 изрично и неизузетно за ма коју судску власт па и црквену, одредио је да пред судом странку може заступати адвокат и у брачним споровима. Изузетак по овоме не постоји за црквеки суд ни по једном другом законском пропису па чак ни по оним законима који искључиво важе за цркву. Тај изузетак, међутим, постоји само у противзаконој вољи црквене јерхијске власти која тај свој црквени судс. поступак није поднела држави на санкцију и ако је то била изричито дужна да учини по чл. 58 црквеног устава. Јерархија, лично нерасположена према адвокатском реду донела је гбаш тај свој црквено судски поступак мимо закона и он