Бранич

Страна 678

„Б Р А Н И Ч'

Број 12

По темпераменту веома несталан, рођен путник и посматрач, Др. Богишић у својим делима показује необичну сређеност, која је последица високих научних концепција и научне ерудиције. Био је припадник Савињијеве Историске школе. У своме научном раду полазио је од поставке да је народно обичајно право оно које треба да служи за основ кондифицији права. С тога је највећу пажњу посветио испитивању народних правних обичаја који су му служили као основа у законодавном раду, пошто их је, по компаративној методи, упоредио са правним обичајима осталих народа. Јер по мишљењу Богишићевом, не може бити доброг законодавног рада без ових истраживања и испитивања. Писано право интересовало је Богишића исто тако, али тек у другом степену. После многих расправа о важности правних обичаја, специјално код Словена, нарочито из породичног и задружног права, које се сматра да је још увек у развоју, Богишић је своје велико искуство и дубоко познавање обичајног права применио у Имовинском законику Црне Горе, који је дело вишегодишњих веома озбиљних студија његових. „Законик је у целини синтеза настојања да се правни народни обичаји доведу у склад с модерним потребама, те је све удешено према практичним сврхама које одговарају посебним приликама земље." Општи имовински законик дао је одличне резултате у Црној Гори, а сем тога, признат је од међународне правне јавности као првокласно дело које је у главном кодификовано обичајно право, те је због тога био преведен на више језика и донео Богишићу велику славу. Он садржи као што је познато, уводне одредбе из општег дела грађанског права, затим, прописе о својини и државини (стварно право) и о куповини и другим уговорима (облигационо право) уз неколико прописа о врстама доказа у имовинским пословима (грађански поступак) и неколико закоњачких (правничких) изрека и поставки у којима се, у виду правничких афоризама, види сва здрава правничка свест народа из Црне Горе, и ако се извесни правни појмови, друкчије стилизовани, налазе и код других народа. Вероватно је да је ове изреке, које треба да служе судијама као основ у примени Имовинског законика, Богишић унео у свој Законик по угледу на Отомански грађански законик, који истина почиње, а не завршава своја излагања као Имовински законик, са правним афоризмима, такође производом обичајног права, којима добри правници. а нарочито судије и адвокати, треба увек да се инспиришу при примени закона, као изразом највише правне концепције потекле из народа као целине. У влади слободиог судијског уверења ово је у толико пре за препоруку.