Бранич

5рој 12

,Б Р А Н И Ч"

Страна 681

потчињена или снагом свих сувласника при чему сваки од њих као зеједнички притежалац мора да развије и уложи одговарајућу енергију у вршењу фактичке власти ради одржања ствари у свом притежању и задовољавања заједничких интереса на њој. Усудили се један од сувласника, који је у исто време и заједнички притежалац, да део ствари, који је у власти других сувласника, узме у циљу противправног присвајања, то он онда тиме чини према њима дело крађе. б) Између два или више један другом равних субјеката, који стоје у истим правним (само не као сопственици) односима према ствари и имају под истим условима приступ ка ствари. Два благајника имају сваки од њих по један кључ за отварање касе. Два или више руковаоца издају робу из једног магацина којим заједнички рукују. Више коњушара се старају о коњима који се налазе у једној штали. У свима овим случајевима ако један од ималаца заједничког притежања узме коју ствар поверену им свима у намери противправног присвајања, одговараће као и у напред поменутом случају за дело крађе без обзира на то да ли је присвајање извршио у корист своју или кога другог лица, да ли је сагласност за располагање са ствари, која врло често постоји између више притежалаца, од почетка постигнута или ова у опште и не постоји; да ли су сви имаоци заједничког притежања или само поједини од њих свесни њиховог односа према ствари или не. 2) Између неравноправних субјеката однос заједничког иритежања много је чешћа појава у свакодневномживоту него између равноправних. Он се јавља као једна неопходност нарочито у управи великим јавним (државним и самоуправним) и приватним газдинствима и установама под чијим кровом живе организованим заједничким животом веће масе ЈБуди (општа жића) као што су разни интернати, касарне, ватрогасни, ђачки и други домови ит.д. и постоји у инте: ресу уреднијег управљања расположивим економским добрима у њима. Правна неједнакост према стварима доводи заједничке имаоце притежања једног према другом у један претпостављени гезр. потчињени однос, који је у погледу вршења фактичке власти од великог практичког значаја нарочито у управи јавним добрима. Ту је фактичка власт располагања са стварима у рукама свих виших и нижих управних (надзорних) огана од којих сваки има ствар у својој власти са јачим или слабијим утицајем, услед чега појединац од њих може доћи у питање као заједнички притежалац. У овом погледу се знатне особености показују нарочито у јавним државним и самоуправним опште жићима због елужбених односа који у њима постоје. Тамо се често са?образно односима на истим стварима заснива читав низ