Бранич

Страиа 736

„Б Р А Н И Ч 1

Број 12

пела на највишу тачку до које може доспети у свом развитку. Опрезност и поступност два су корисна и готово битна елемента у међународним иновацијама ове врсте и с пуним правом се може рећи да се Будимпештански конгрес правилно определио кад је гласао великом већином за француску идеју о оснивању локалних међународних приватноправних судова у њиховој пробној и почетној фази. Друго питање капиталног значаја које се налазило на дневном реду Будимпештанског конгреса јесте питање Бријан-Келоговог пакта и дејства које је овај пакт имао на међународно право. То крупно и обимно питање из области међународног јавног права, питање око којег је згруписана целокупна нослератна званична активност у вези са организовањем мира, покренуто је на Оксфордском конгресу, 1932 Проучавао га је Комитет за концилијацију међу народима. Известилац на Будимпештанском конгресу био је генерални секретар Удружења Виндам Бјуз. Дискусија )е вођена на основу његовог реферата који је садржавао у прилогу један низ резолуција и дезидерата предложених од Комитета или појединих његових чланова. У то^у дискусије развијене су две различите тенденције. Једну је развила делегација Југословенске националне секције, стојећи на становишту да је питање дејства Бријан - Келовог пакта на међународно право правно питање које се мора расмаграти и решавати с правног гледишта, У свом врло запаженом говору у генералној дебати, југословенски д».легат је изнео као гледиште Југословенске националне секције тезу која се даје резимирати укратко овако. До скора, говорећи уопште, међународно право није садржавало никаквих одредаба о праву прибегавања рату. Државе су с правног гледишта могле прибегавати рату кадгод су и против кога год су хтеле. Али ова слобода опредељивања више не постоји. Право прибегавања рату данас је ограничено и државе су дужне да се саобразе дефинитивним правилима међународног права пре но што би с чисто правног гледишта могле заратити. Пракилз' о овом ограничењу налазе се у пакту Друштва народа, Бријан Келоговом пакту и његовим резервама, Јужно-америчком пакту, многобројним регионалним и билатералним уговорима о гаранцији, ненанадању, итд. Њихова појава довела је до изванредно важне разлике коју је међународно право почело да прави између пунопоавног и бесправног прибегавања рату и до читавог низа далекосежних правила коЈе је почело да формулише и санкционише у циљу међународноправног обезбеђења против бесправног прибегавања рату. У тој разлици и тим правилима лежи дејство Бријан - Келоговог пакта на међународно право. Друга тенденција потицала је из самих докумената које су Конгресу упутити Комитет за концилизацију међу народима и његов известилац Видман Бјуз. Ти докуменги били су срочени у духу крајњих пзцифистичких идеја заснованих на познатим пацифистичким пројектима о интегралном укидању рата и организовању колективних санкција, иако су ти пројекти наишли на несавладљив отпор одговорних влада и стога остали без међународноправног дејства. Компромис између ове две струје постигнут је донекле на тај начин што се више није говорило о дејству Бријан - Келоговог пакта на међунчродно право него о .будимпештанском тумачењу Бријан-Келоговог пакта". Тачне и прецизне правне последице овог међународног акта нису више биле у питању, већ се радило о произвољном тумачењу његових растегљивих одредаба од стране једног Конгреса чија је већина била расположена пацифистички а не правнички. С том важном и битном изменом, предложене резолуције и дезидерата остале су у усвојеном тексту углавном исто онако нереалио као што су биле у свом првобитном облику. Њихова нереалност види се у пуној светлости кад се расмотре неке њихове важније одредбе, Према будимпештанском тумачењу,