Бранич

Број 12

„Б Р А Н И Ч"

Страаа 737

претпоставља се да су Бријан-Келоговим пактом државе потписнице укинуле рат. Ми, међутим, знамо да су те државе свој потпис пролратиле великим бројем прецизних резерава којима су себи задржале право да прибегавају рату у одбрану одређених националних интереса. Према будимпештанском тумачењу, претпоставља се да ковреда Бријан-Келоговог пакта повлачи читав низ колективних санкција, од оружане, материјалне и финансиске помоћи до губитка права зараћене стране и права неутралности. Ми, међутим, знамо да пакт не прате никакве санкције, док су, с друге стране, готово све оне мере које су биле предлагане у том правцу после његовог потписа остале мртво слово на папиру за све практичне циљеве. Посматрано са свог хипотетичног гледишта, будимпештанско тумачење Бријан - Келоговог пакта имало је за циљ да одреди став теоретичара у питању организовања мира које већ више од једне деценије мучи читаву нашу државничку генерацију. Одређени став потпуно је футуристички и револуциоиаран. Њиме се укида једним потезом пера и једним замахом људске воље читав један столетни међународноправни систем и на његово место ствара нов чију ћемо способност и виталност гек имати да опробамо како на дипломатском тако исто доцније на нрактичном или обичајном терену. Нов систем се састоји углавном из новог права неутралности. Право неутралности до сада је почивало на начелу непристрасности. Од сада ће почивати на начелу помоћи нападнутој зараћеној страни. Према будимпештанском тумачењу, та помоћ је факултативна. Белгиски делегат је предлагао да помоћ буде обавезна, али је његов предлог одбијен великом већином. Помоћ нападнутој зараћеној страни огледа се у томе што свака држава потписница Бријан-Келоговог пакта има право да предузме извесие м.ере које до сада не би смела предузимати, а да тиме не изврши повреду међународног права. Према будимпештанском тумачењу, државе које су остале ван рата имају право да не дозволе нападачкој зараћеној страни да врши према њима преглед, претрес, блокаду, итд. По досадашњем међународном праву, те државе су биле неутралне и морале су се подвргавачи функцији ових традиционалних међународноправних институција, или су, у најгорем случају, морале поступати према обема зараћеним странама подједнако, не правећи некакву дискриминацију између нападачке и нападнуте стране. На сличан начин, државе које су остале ван рата имају право да се сматрају ослобођеним према нападачкој страни свих оних многобројних дужности коЈе проистичу из неутралности; да снабдевају нападнуту зараћену страну новцем и материјалом, чак и ратним материјалом; да је помажу оружаном силом. По осталим питањима о којима је расправљано на Будимпештанском конгресу нису доношена никаква значајнија решења. Међу њима. су се налазила питања држављанства удате жене, међународног стедишног поступка картела, златног важења. О питању држављанства удате жене дискутовано је на основу реферата који је Конгресу поднела Мађарска национална секција. Износећи ово питање пред Удружење за међународно право, Мађарска национална секциЈа је изложил? његов досадашњи развој и поднела своје предлоге за једно компромисно решење. Питање је до сада расправљано од Друштва народа, Конференције за кодификацију међународног права, Панамеричке конференције, Института за међународно право. Кретало се између начела равноправности оба пола и јединства породице. На истом том терену кретало се и на Будимпештанском конгресу, на којем је Мађарска национална секција предложила да жена може задржати своје држав љанство; да муж и жена могу мењати своје држављанство по узајам ном споразуму: да промена држављанства мужа не повлачи 1рзо {ас!о промену држављанства жене; али да се правно јединство породице