Бранич

Страна 742

„Б Р А Н И Ч"

Број 12

интереса, нема места примени § 928 д. грађ. зак., јер се то тражење заснива на извршном судском решењу, те се рок застарелости има да ачуна према § 930 а. грађ. зак. и износи 24 године, а не три. Овде приказани случај из наше судске праксе тичс се једнога од основних проблема из области грађанскога права. По среди је истовремено и једно од најделикатнијих и најинтересантнијих иравних питања, које никада није престало да буде актуелно. Познато је пак, да у погледу начина решавања тога гштања постоје у главном два јасно обележна и утврђена правца, од којих је један више на страни права залоге, дотле је други на против ближе праву својине и детерминисан је поебом заштите тога права као таквог. Ту се, управо стичу разни обри и интереси, од којих сваки за себе тражи првенство, докле су и једни и други уопште узевши, подједнако значајни и заслужују да им се поклони пуна пажња. Увек је реч о чувеној сигурности, и то: сигурност кредита, на једној и сигурност правног саобраћаја одн. промета са непосредним добрима на другој страни. Међутим, решење спорнога случаја диктовано је, без сумње више правним разлозима меголи каквим другим обзирима. За њега се, наиме, не би увек могло рећи, да је целисходно и да је у складу са обзирима правичности. Али то решење потпуно одговара познатом правилу, по коме се сукоб између двају стварних права има увек решавати у духу оних особина и принципа којима се та права одликују од осталих и које чине њихово појамно обележје, а то су: принцип првенства (приоритета и принцип везаности за ствар или следовања. — Но овде поред осталога, треба такође имати у виду и један од вања.. — Но поред осталога, треба такође имаги у виду и Један од основних принципа нашега грађанског права, изражен у § 29 гр. зак., по коме, као што је познато, нико не може, — ни посредно, ни непосредно, т. ј. ни путем задужења, ни путем отуђења, — пренети на другога више права, како по обиму. тако и по квалитету, него што сам има. Те ако би се нзкнадно показало, да је право преносиочево (траденсово) било ограничено или ништавно, онда би се све то испољило акцигшјенсу), а сходно познатој правној формули: Ке8о1и1о јиге <јап(15, гекокНог јиз ассЈрЈепМз. То је, наиме, дејство принципа, т. зв. материјалне истине , који је примењен и у нашем грађанском праву, насупрот принципу т. зв. формалних добара. Адам П. Лазаревић судија ср. суда за гр. Београд О притвору. Кварт VII У. г. Б. под бр. 11228 од 27-УП-1934 год. доставио је Одељењу Кривичне Полиције пријаву противу окривљеног С. 'В. за дело крађе из § 314 к. з. и заједно са пријавом спровео окривљеног. Пријава је примљена у Управи града Београда под бр. 38739 од 28-УП-1934 год. Управа града Београда под горњим бројем од 9-УШ-1934 године доставила је предњу пријаву Среском суду за град Београд и спровела извршиоца крађе осумњиченог С. Ђ. Срески суд за град Београд под К.П.С. 2279 од 9 августа 1931 год. донео је пресуду и осудио је окривљенога на 12 дана затвора у коју му је казну урачунао издржани притвор од 27 јуна т. г. па како је издржао казну то га је одмах пустио на слободу. Није могао срески суд окривљеном С. Ђ. да урачуна издржани лритвор од 27-УИ-1934 год. од дана када је окривљени притворен па до 9-УШ-1934 год. када је пресуда донешена, јер се по § 77 к. з. у издржану казну има урачунати само притвор или истражни затвор који је осуђеник издржао пре но што је пресуда изречена али се у том