Бранич

Зрој 12

„Б Р А Н И Ч"

Страна 745

-би, а ова вредност може бити мања или већа од вредности побијаних .правних дела или пак равна овој. Гледиште среског суда није основано на закону, а гледиште апелационог суда је сасвим исправно, }ер се базира на изричним законским прописима (§ 13. став 1. у в. § 12. -Зак. о побијању правних дела изван стечаја). Илија Дрљевић испитани судијски кандидат.— Крагујевац

ПРИКАЗИ 1^'1Јг)ШсаПоп 1 е § 1 8 1 а. М V е еп Уои^ов^аује. Соп1егепсе 1ај(е раг Ј. М. РегИсћ, ргоЈевзеиг с!е ОгоЛ а ШпЈуегзЛе с!е Ве^гаЈе (Уои§0б1аује), 1е 6 поуетђге 1933 а 1а Раси116 с1е БгоК е! а ШпзШи! с1е ОгоК сотраге (1е ПЈпЈуегбНе с1е 1,уоп. — Ех1гаК с1е 1а Кеуие (1е ШпЈуегзНе (1е Хуоп. 1.уоп 1934. Г. Живојин М. Перић, један од метра у грађанском праву, не напуштајући ни остале правне материје пошто с правом сматра да се не може бити стручњак у својој ужој правној материји а да се не ради у исто време и на целокупном осталом праву, пошто се право не може разделити на групе које неби имале ничега заједничког између себе, у горњој својој конференцији изнео је завршне мисли о законодавној унификацији код нас, пошто је изједначење законодавства будно пратио и имао куражи да се не сложи са начином како је законодавна унификацнја извршена код нас. Његове мисли нису нашле заслужног одјека код нашег законодавца, али им нико не може оспорити основаност и важност, у толико пре, што још не видесмо правника који би успео да пољуља, ако не да обори гвоздене закључке г. Перића. Јер, аргументација г. Перића је такве природе, да јој се ништа не може пребацити: она има и сву потребну шириву и све искуство правника који није престао да се бави веома активно овим проблемом и логику, којој се никакав отпор не може ставити. Да је се г. Перић више слушао, можда би се у овом важном државном послу чинило мање грешака, нити би изједначење нашег законодавства изазвало тешке полемике међу правницима, а сем тога, с правом би се могло потврдити, да би законодавство, донето под сугестијама г. Перића , било много ближе народу, да не говоримо о језику у нашим законима, који, верујемо, г. Перић не би никада дозволио да буде онакав какав се налази у многим изједначеним законима. Поред многих других питања изучених у овој конференцији. г. Перић се бави овде централним проблемом изједначења законодавства код нас, налазећи, да о законодавном уређењу Југославије постоје две концепције: унитаристичка и федералистичка. Те две тенденције у опречности манифестовале су се и приликом изједначења законодавства. И ако је се почедо 1919. год. одмах по државном јединству са изједначењем законодавства, оно је у главном изведено за време од после 6. јануара 1929. год. веома брзим темпом: „Брзина и лакоћа са којом се праве закони у режиму диктатуре утичена њихову солидност*. Србија је била под утицајем аустриског и немачког законодавства, али је француско законодавство имало свога удела, јер је Француска сматрана, „као апостол принципа индивидуалне и нааионалне слободе". Г. Перпћ наводи пре свега Трговачки законик, затим законе од 5. маја 1864., 20. фебруара 1865., 7. маја 1868. и 8. марта 1881. године. Међутим, изједначење законодавства у Југославији извршено је рецепцијом најважнијих закона из бивше Аустро-угарске монархије у главном због тога што је територија Југославије постала веома великим делом од бивших територија Аустро-угарске монархије и из жеље становника Југо-