Бранич

Страна 746

„Б Р А Н И Ч*

Број 12:

славије на томе делу државне територије да им се законодавство не мења. Томе је много допринело културно васпитање Југославије са бивше аустроугарске територије, док су Југословени са бивше српске територије били у томе погледу друкчије оријентисани имајући више духовне слободе и критицизма. Г. Перић дубоком анализом догађаја у вези са јединством и са сукобима ове две концепције у погледу културе, објашњава како је се десило да су Срби из Србије пристали да се вежу за правничке концепције аустро-немачке и ако су увек били против продираша немачког на исток како у политичком тако и у културном погледу. Стране и идеје посвећене овоме не могу се препричати већ их треба консултовати у оригиналу, што ми на жалост не можемо учинити. Сваког правника мора интересовати проблем законодавног изједначења код нас, пошто је сваком правнику, као у осталом и сваком грађанину наше земље стало до тога, да закони буду добри, да одговарају правним схватањима народним и да су састављени на народном језику, Овим проблемом државне правне политике многи су се бавили, али верујемо да нико од г. Перића није у краћој форми са бољим познавањем овога проблема изишао пред јавност, тако да горња његова конференција преставља један од најзначајнијих прилога за правилно разумевање овог можда најважнијег правног проблема код нас, пошто је крајње време да се без увијања сасвим слободно и отворено изјаснимо за какву смо унификацију законодавства код нас, без обзира да ли ће нас законодавац послушати, јер на овај начин ми испуњавамо пре свега основну дужност према себи, према друштву и према држави, кад се трудимо, ма и најслабијим нашим сретствима, да допринесемо законодавном побољшању у нашој земљи, што се најбоље и најтрајније може постићи само постављањем правилно овога великог државног проблема и његовим спровођењем са свима консеквентностима, која један начелан став по овом питању несумњиво налаже. Др. Теодор Тарановски: Историја српског права у Немањићској држави. I. део: Историја државног права. Београд, 1931 Стр. 262; II. део: Историја кривичног права. Београд, 1931. Стр. 144; 111. део: Историја грађанског права; IV. део: Историја судског уређења и поступка. Београд, 1935. Стр. 232. Издање Издавачког и књижарског предузећа Геца Кон А. Д. Горње књиге г. Др. Тарановског, професора Правног факултета у Београду и веома познатог правног писца из историје права, престављају једну велику тековину за нашу сиромашну историску правну књижевност, јер три горње монографије које престављају једну целину за себе, јесу у правом смислу правни монуменат. Оне су плод дугогодишњег пишчевог рада на овој правној материји и заслужују нарочиту пажњу правника, пошто пружају велике могућности за нове студије у колико обрађена питања нису исцрпела целу материју. Према богатом садржају горњих монографија са исцрпним излагањима односних партија, с погледом на употребљену готово целокупну књижевност на нашем и страним језицима, као и на познате изворе Немањићског права, на првом месту Душановог законика, може се без претеривања рећи, да појава горњих књига значи датум у нашој правној књижевности, Кроз ове књиге добије се престава о свој величини Немањића и њихове државе, нарочито за Душаново доба и сав развој правних институција позајмљевих из Визангије или оригиналних. Нарочито треба подвући заслугу вредног издавача г. Геие Кона, који је своја финансиска сретства пружио пвсцу г. Др. Тарановском, без чега његове дело не би угледало света, чиме би се иравници лишили сазнања многих појава у прошчости, те тако не би могли објаснити многе појаве у садашњости, пошто ничега новог у свету нема по оном старом, да се историја вечно обнавља. Др. Лав Хенигсберг: Основни прописи судског кривичног поступка. Загреб, 1934. Издање Књижаре Ст. Кугли из Загреба. стр. 409.. (латиницом).